Srpski književni glasnik
Ва | Ае
паде
,
5
5 ЈЕ 45
УСТАВОТВОРНА ВЛАСТ И ПРОМЕНА УСТАВА. 835 мачи поједине његове одредбе. Расправа ће обухватити четири одељка. У 1 ће се изложити организација уставотворне власти и начин промене Устава у свим независним европским земљама и неколиким већим земљама Немачког Савеза. У [ ће бити изложена организација уставотворне власти према тексту разних српских Усшава и уставних закона од 1835 године до данас. У Ш делу показаће се како се у. стварности вршила ревизија српских Устава, и колико је она различна од процедуре прописане у самим Уставима. Најпосле, у ТУ делу размотриће се гледиште наших странака и мишљење најважнијих политичких људи о начину на који треба организовати уставотворну власт и вршити уставне промене у Србији. Писац ће на крају рећи и своје мишљење о тим питањима. У првом делу државе ће ићи овим редом: најпре оне у којима народ и небосредно суделује у промени Устава, затим оне које имају специјалну уставотворну власт, потом државе у којима се уставотворна власт својим саставом не разликује од законодавне, али се нарочито бира да изврши промену Устава, и најпосле оне у којима обична законодавна власт врши промену Устава, али је процедура те промене раз„лична од оне по којој се мењају обични закони.
Да би овај преглед био јаснији принуђени смо уједначити називе законодавних тела у свим земљама, па биле оне федеративне или једноставне. Тело у коме је мањи број по«сланика зваћемо Горњим Домом, оно у којем их је више Доњим „Домом, а обоје заједно Народним Представнишшвом.
[ 1. Швајцарска је једина држава у Европи у којој је народ
и непосредна уставотворна власт. Своје право на непосредно
учешће у промени Устава народ врши на два начина. Прво, народном иницијативом, по којој 50.000 швајцарских грађана, правних гласача могу предложити сваку промену Устава, и друго референдумом, тј. гласањем свих правних гласача за
1 Некада је и у Француској постојао референдум и народ је франжуски гласао о уставним променама 1798, 1795, 1799, 1802, 1304, 1815,
1851 и 1870 године. 53