Srpski književni glasnik

842 Српски КЊИжЕВНИ ГЛАСНИК.

Гласање је седањем и устајањем за поједине чланове или поименично ако је тражено и кад се решава о целом предлогу уставних измена. 7ајно гласање је забрањено.

Одлука се доноси апсолутном већином од целокупног

броја чланова оба Дома који је предвиђен изборним законом.

Председник Републике за уставне измене нема права. која има за обичне законске предлоге: да их врати на поновно решавање, јер Народно Представништво одмах престаје функционисати, чим изгласа уставну промену. Према. томе сматра се да нове измене уставне ступају на снагу чим их је Народно Представништво изгласало и чим буду 06јављене. Из уставних закона не види се да ли су права Народног Представништва у промени Устава ограничена једино на оне одредбе о којима су донели одлуку Горњи и Доњи Дом, или су та права шира и независна од тих одлука. Ни правни писци ни политичари нису о томе једнога мишљења. Приликом сваке ревизије Устава и у штампи и у Народном Представништву вођене су дискусије о том питању. Међутим, 1884. године, при промени Устава унесена је у нов текст одредба да ниједан члан оних породица које су некад владале у Француској не може бити изабран за Председника Републике. Те одредбе није било у првобитном предлогу и Сенат о њој. није ни решавао. То значи да је Народно Представништво: у практици проширило своје право промене Устава, не огра-

ничавајући се на тачке о којима су донесене одлуке у оба дома.. _

(Наставиће се.) ЈАША М. ПРОДАНОВИЋ.

·_ ВЕРСИФИКАЦИЈА МИЛАНА РАКИЋА.

| Од 47 песама у обема збиркама Милана Ракића ( „Песме“, 1903, и „Нове Песме“, 1912) — двадесет у првој, и двадесетиседам у другој збирци —, половина, 24, испевана је у стиховима од дванајест слогова (12 у првој, 12 у другој збирци), мање од половине, 18, испевано је у стиховима од једанаест слогова (5 у првој, 18 у другој збирци), а једна (прва песма „Старост“,

Веза Дера а црва аи 5 о ЈИААНИРХУРУ та

“-% пне Ф –

ел =“ Ба

ту

о СА УРА РВИ У

м < “: