Srpski književni glasnik

ВЕРСИФИКАЦИЈА Милана РАКИЋА. 543

у другој збирци) до половине у једним од половине у другим стиховима. Осим ових, две су песме (у првој збирци) у стиховима од девет, и једна од осам слогова, и једна је песма (у другој) у стиховима од осам и шест слогова наизменично. Овамо су убројана и оба Ракићева превода из Виктора Ига (из прве збирке), од којих је први у дванаестерцу, други у осмерцу. Будући дакле да је огромна већина Ракићевих песама испевана у дванаестерцу или једанаестерцу, 43 од 47, то само ова два стиха и долазе за нас у обзир.

Сви Ракићеви стихови имају, у главном, падајући ришам.

Стихови од дванаест слогова редовно су потпуни (акаталектички) шестостоини тшрохеји, са цезуром после треће стопе, дакле на средина (обрнути александринци):

ммји мм мм мм м|м ом Сурово ће време наша дела стрти —

Или, да кажем тачније: карактер, тон, падање гласа, је трохејско, а разуме се да има и других стопа, као и у стиху наше народне песме, и још више. (Зато је тачније звати их дванаестерцима; само метрички говорећи називам их овде шестостопним трохејима.)

Једна једина песма (трећи сонет из прве збирке) има у првом и последњем стиху прве две строфе по један слог на крају мање, дакле каталектичне шестостопне трохеје:

мм м|м мм | мм Грмело је као дасе бије бој. По каталектичан стих има, осим овог, још у песмама Долапџ и Силно задовољсшво (из прве збирке) на крају, у другоми четвртом стиху последње строфе:

Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку и вечити мир.

Што се тиче дезуре на средини стиха, она је често доста слободна, и смисао прелази преко ње:

Бич га бије, улар | стеже, жуљи руда. („Долап“.)

Казаћемо тада само: једва једном. („Суморни дани“, |.) Где се гони, где се гази, тде се рове. („Позив“.)

Сваки леш је свесна жртва, јунак прави. („На Гази Местану“.) Успео сам — сее се може кад се хоће — („Наслеђе“.).

| | Иља ~ а“