Srpski književni glasnik

844 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

А понекад прелази и реч преко ње:

Јури хајка жроз пољане п кроз горе —! (Први сонет.) (Чуј ме драга у самоћи испод грана

уНапупелих Под чаробном ласком твојом — („Позив“.) Непомично на њивама жито зрело — („Старост“, [.).

„Али, иако су ови прекршаји цезуре доста чести, нарочито у погледу смисла (у погледу речи свега десетак пута), — много чешћи него у стиху народних песама, где их такође има

(Тад Стари Влах они похараше, Похараше | га и попалише, Попалише | га и поробише.) —,

у кудикамо највећој већини стихова цезура је оштра и распознаје се јасно. Много више разликује ове стихове од стихова народних песама одступање од главног пресека, т.ј. од прекида стиха, на крају : дрекорачења (епјатретеп|5) су врло честа и врло смела, и што идемо даље све их има више и све су смелија.

Нек пропадну дела! Ал ко бесни хрти Немилосни дани, све јачи и јачи,

Вас газе и ниште —

за тренутак један, изненада, као "Свитац када сине, на мене је пао Кроз спуштени вео благи поглед твој. (Сонет ШП.)

Пре одсудног боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао И запиште деца и заплачу жене.

(„Кондир“.)

(Сонет 1.)

— Ја сам као стара хумка; на њој свуда Саксије и венци и пукети пали, И обрасла цвећем ова мала груда Земље, и мириши дуго гробљем, Али, Док удише мирис, — — — („Гроб“.) О ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време“

Непомичне, хладне, немоћне п неме, _ — Ваш је други живот страшнији

но пако... („Драгим покојницима“.)

Много мање једнолик, узбурканији, горопаднији, ориги-

налнији је ритам и метар стихова од једанајст с22:08 О

1 У првој редакцији ове песме („Српски Пн ИЛОЕНЕ Гласник“ У, 427) |

Фила је још задржана цезура:

Јури хајка бесна || кроз поља и горе.