Srpski književni glasnik
: ____ВЕРСИФИКАЦИЈА Милана РАКИЋА. 845
|“. 5
То је пешосшопан стих, са четири двосложне стопе и Првом стопом шросложном; пресек је после друге стопе.
мжомом ом мм хм ми жи
или: мм им|м мјми мјж ији Други је део стиха дакле истоветан са другом половином дванаестерца: три трохејске стопе. Са пресеком у стиху стоји
исто онако као и код дванаестерца: он је углавном чврст и сталан, али чешће смисао прелази преко њега, а кадикад и реч:
Ја знам, шо мртви ло је пуста варка — („Освит“.) Са шеширом на | ком се перо вије — („АПесто“.) У музици, у цвећу и самоћи — („Мепце! |пеиђге“.) Тело ти је у филиграну љуска — („Вариације“.) Црвен и плав Косовом божур цвета — („Божур“.).
Прекорачења су многобројна и смела, баш као и код дванаестерца. Само један пример.
Дошло је време кад нам коса седи И наша чула постепено грубе. Стојимо тако скрушени и бледи Док нашу старост објављују трубе.
Но још у мени ишчезнуо није Следбеник Младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије
Уз сваки спомен старог осећања !
— 0 дај ми, драга, да на крило твоје
Положим главу уморну, да сада
Слушам, док бљеште на западу боје
И вече као црно крило пада, — („Сетна песма“.).
Понеки пут прелази оно и из једне строфе у другу.
Нарочит изглед и други тон дају овоме стиху прве две стопе, управо дрва стопа; друга је стопа редовно трохеј, као
_ и остале. Прва је стопа једина стална тросложна стопа у
овим стиховима уопште. Да ли је тросложнаг — По ритму, односно по нагласку, ређе је дактил (х ~ ~), чешће амфибрах (х ~ м), изнимно анапест (х ~ »):
0 шта ме | тишти | нисам |
Целивајсмо га || Опрбстијемо се | Знао га И дође | гробар || Знао га | нисам | Закуца | сандук ||
Н6 смедох | тада, Ит.д.