Srpski književni glasnik

: ____ВЕРСИФИКАЦИЈА Милана РАКИЋА. 845

|“. 5

То је пешосшопан стих, са четири двосложне стопе и Првом стопом шросложном; пресек је после друге стопе.

мжомом ом мм хм ми жи

или: мм им|м мјми мјж ији Други је део стиха дакле истоветан са другом половином дванаестерца: три трохејске стопе. Са пресеком у стиху стоји

исто онако као и код дванаестерца: он је углавном чврст и сталан, али чешће смисао прелази преко њега, а кадикад и реч:

Ја знам, шо мртви ло је пуста варка — („Освит“.) Са шеширом на | ком се перо вије — („АПесто“.) У музици, у цвећу и самоћи — („Мепце! |пеиђге“.) Тело ти је у филиграну љуска — („Вариације“.) Црвен и плав Косовом божур цвета — („Божур“.).

Прекорачења су многобројна и смела, баш као и код дванаестерца. Само један пример.

Дошло је време кад нам коса седи И наша чула постепено грубе. Стојимо тако скрушени и бледи Док нашу старост објављују трубе.

Но још у мени ишчезнуо није Следбеник Младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије

Уз сваки спомен старог осећања !

— 0 дај ми, драга, да на крило твоје

Положим главу уморну, да сада

Слушам, док бљеште на западу боје

И вече као црно крило пада, — („Сетна песма“.).

Понеки пут прелази оно и из једне строфе у другу.

Нарочит изглед и други тон дају овоме стиху прве две стопе, управо дрва стопа; друга је стопа редовно трохеј, као

_ и остале. Прва је стопа једина стална тросложна стопа у

овим стиховима уопште. Да ли је тросложнаг — По ритму, односно по нагласку, ређе је дактил (х ~ ~), чешће амфибрах (х ~ м), изнимно анапест (х ~ »):

0 шта ме | тишти | нисам |

Целивајсмо га || Опрбстијемо се | Знао га И дође | гробар || Знао га | нисам | Закуца | сандук ||

Н6 смедох | тада, Ит.д.