Srpski književni glasnik

846 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

То је прва песма са оваким стиховима; у њој, на 14 стихова има осам амфибраха и шест дактила. У идућој „Ју. бавној Песми“, одношај је 17: 9; у „Освиту“ 25 : 11; у песми „У квргама“ одношај је 22: 14, иу „Искреној Песми“ 23: 17. Такав остаје отприлике одношај и даље. Може се дакле рећи, да се скоро у две трећине ових стихова ритам на почетку диже, али одма још у првој стопи пада, и остаје онда падајући до краја. То значи, да овде не може бити говора о јамбима, како би се могло у први мах мислити, већ имамо да рачунамо са једним прекобројним слогом пред првом стопом, који се у метрици зове Ашћакг, и који не одлучује о ритму стиха. У једној доброј трећини стихова овај први слог, Апнак,, привлачи нагласак на себе, тако да добијамо на почетку дактил, што још већма показује падајући ритам ових стихова. У њима имамо дакле дешосшопне шрохеје са ДијТак!-ом, који често привлачи на себе нагласак.

У ствари, овај једанаестерац Ракићев, и наше новије уметничке поезије уопште, са падајућим ритмом, то је наш народни десешерац, мало развијен и мање монотон. Први који је њега, још пре сто и тридесет година, унео у уметничко песништво, био је нико други до Гете. Он је, преводећи „Хасанагиницу“ по немачком преводу Вертесову, из оригинала који је био приложен, и чији језик није разумевао, пронашао ритам наше народне песме, десетерац, и задржао га за свој превод; па је онда у том стиху испевао и неке своје песме, те га на

"тај начин одомаћио у немачком уметничком песништву. Под

именом Српски Трохеј има он своје место у немачкој метрици.“ Али Гете није остао само при том; у неким песмама он је преудесио мало наш десетерац, петостопни трохеј, и унео више живости у њега. У познатој песми

Киртдо Тозег, ејсепзтткег Кпађе!

додао је један слог, Ашнајч, пред прву стопу, и двосложно

падање, дактил, у претпоследњој стопи. Ипак је он сам овај

стих држао трохејским са АпНак-ом, и метричари их рачунају међу српске трохеје.“ У једанаестерцу нашег модерног _

1 в. о том мој чланак у „Српском Књижевном Гласнику“, ХУ, 604 и д..

1902. Стр. 226 и д.. 3 А. Стр. 164.

2 в, Ј. Мапог, „Хепћосћаешзеће Мефмчк“, 2. А., бЕгазађите (Тефиеђ