Srpski književni glasnik

854 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

супротан је и ефекат. Ако се не пође с правом инспирацијом материјалу из кога се хоће трагичан, комичан или „комадски“ ефекат ; скулпторски, сликарски или архитектонски, и тако: даље, — онда се врло често да индифирентан или обратан утисак. Отуда и постоји „трагично као комично“, „комично: као трагично“, и тако даље. _

Из тих смо разлога овоме чланку, кога се много не тичу три комада чије смо наслове и поднаслове напред исписали, и дали име Комика Трагике. Јер, сва три материјала трагедијска су по мотивима и, по ефектима, комична. Тај неспоразум између мотива и ефеката изазвао је познати естетички наслов „трагично као комично“. Ми га овде, на свој начин, само тумачимо.

Први комад, У Чистоме Зраку, пење нас не знам колико: метара над морем, са три личности: Госпођа Љубица и Г. Владислав Јевремовић, и Госпођица Јованка. Прве две личности су брачни пар; трећа припада историји Г. Јевремовића. Та историја има своју „мрљу“: нешто ванбрачне деце. Наравно, ту Јованку и ту децу треба издржавати, и зато је, ваљда, Јованка и потегла у ове висине где је Г. Јевремовић дошао да лечи своју жену. Да, али то писцу није било нимало интересантно, ма да се, на тај начин, пружила прилика писцу да развије интересантне сцене и ситуације. Место свега тога писац, који је пио, за нас Словене, нешто мало тешке и мутне воде са Ибзенова и Бјернсонова извора, да Јованци ову, по целоме припремању, комичну улогу: Јованка тражи да се онај мали Г. Јевремовић закуне да ће крај жене му ЈЂубице, волети, мислити и сећати се Јованке и њихове деце. То је, знате, осећање из Успомена: цвет прилепљен и, испод њега, „не заборави ме!...“ Иза цвета је, обично, направљен пеисаж са сунцем које залази и јеленима који пију воду на усамљеној речици. И овде је тако било. Кад се Г. Јевремовић који би, на сваки начин, требао да буде какав срески писар, — кад се, дакле, Г. Ј... заклињао Јованци, сунце је театрално залазило за брда, док су, место јелена, посетиоци отишли да пију воде.

Други комад је комад Г. Срђана Туцића. Г. Туцићев је комад још најбољи (Низ Стрмину) и стога га је, ваљда, Позоришна Управа и ставила између У чисшоме Зраку и Са Својима, као Христа између два разбојника. Само, ова дво-_