Srpski književni glasnik

856 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Види разочараног човека, — дајте га за мој „ајнактер“ ; види неко француско рударско предузеће, — дајте и њега; види болесног руског кадета, разочарану сеоску учитељицу, паралитичаре, неврастеничаре, — дајте све то овамо; чује, прочита, смисли што о животу, школи, политици, друштву, болестима, и тако даље, — дајте и то овамо. Мој „ајнактер“ то је центар свег мог знања, свег мог искуства и опсервација. То је урадио јазавац. Спремио је не много укусну, али велику зимницу. Кад би се све ово пустило да кинематографски прође покрај нас, био би приличан ред и строј свих тих докумената, јер би ишли онако како су скупљани, а ту је морало бити реда. Да, али је после дошла она кокошка која не носи, да све то уреди. Попсла се на ту купу од материјала, закокотала, ударила крилима и канџама, и почела да сређује. Кад се све слегло, добило се Са Својима. Ту нико ни с ким није. То је један драмски ђпс-а-ђгас, једна драмска каша, и ја бих пре пристао да назидам још један спрат на Вавилонској Кули и, ако хоћете, и да придржим Атланту глобус, него што бих пристао да се умешам у Са Својима, и да решавам критички њихове ситуације.

Слушајући једном једног досадног говорника, Хајне је. записао ове грозне речи које молим да ми се допусти да их цитирам: „Једна трудна жена која га је слушала, родила је је магарца“. Та ми је Хајнеова опсервација прво пала на памет, кад је завеса и последњи пут пала да каже да је свршено ово досадно и туробно позоришно вече.

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ.

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ЧЕТВРТА ЈУГОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА.

Европски салони у великим средиштима, на уметничким тржиштима, управо наших дана представљају попришта заним“ љиве борбе која се води између победилаца од јуче и нових освајача, победилаца од сутра. При том се чују исти ратни узвици као и пре двадесет година. Историја сликарства се понавља. Некадашњи млади су тек освојили свет, а нови варвари већ му прете. Револуционари од 1890 су постали већ