Srpski književni glasnik

858 | Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

која ће се овде-онде губити, али ипак осетно повлачити, тиче“ се само нас гледалаца, она је уживање само за нас. Уметници су довољни сваки себи, и никакво национално одушевљење није способно да извини или да нас придобије за извесно подражавање једној великој индивидуалности, као што је случај Мештровић-Росандић. Уметнике саставља јединство културног напора, а не заједнички уметнички програм. Али ипак је велико искушење у радозналости да се пореде поједине групе, и тиме не мислим сликарске, доста произвољне груле, које растављају и уједињују народности, — оне сведоче после скорашњег цепања о истој лепој опште југословенској црти,. — него на групе по народностима. Публику овакве изложбе морају занимати опште идеје, а критичар је публика рат ехсеПепсе. Његово је не само да се најгласније диви и најјаче протествује пред смелошћу талента или обичном дрскошћу,. него и то да утисак среди, да створи јасну, простију слику једне врло шарене збирке, и да у њој ухвати одређене односе“ и размере. Као све опште идеје и ова упоредна разматрања греше, али се ипак може запазити нешто што заиста постоји, што се даје објаснити и чињеницама ван уметности. Може се запазити да има разлике не само у спремности, у занатској; способности, него и у количини уметности која се уноси. Нарочито по чистоти уметничких сврха могла би се направити поступност која иде са севера на југ, остављајући северу првенство.

Словенци су најмање разноврсни и може се рећи да сваки од два-три добра уметника за себе могу представљати целу групу. То је донекле њина слабост, али је занимљиво као: психологија народа. Они су песници боје, они су прави ствараоци, код њих нема толико поруџбина, портрета, као код. осталих, они сликају за себе и због себе, да поларишу своју душу на платно, да предаду своју у најлепшем смислу сликарску идеју: као чист изражај, помоћу боја, једног утиска на душу преко нерва. Они преводе само један моменат и само бојом. Затим су дискретни, претпостављају просејану јачину сунца, немају, узевши у опште, љубави до за магловите визије, не за сурови натурализам који граби ствари голим рукама, него обавијајући их велом расположења душе. Тако се они стављају уз нео-импресионисте. Изгледа да тај део јужних. Словена, национално најслабији и највише подлегао Западу,