Srpski književni glasnik

'860 Српски Књижевни Гласник.

ни увек лепо сунце и поезија Далмације у Муратовим стварима, ни пунокрвна сликарска забава игром зракова, у које "уплиће Бета Вукановић своје Цигане, ни сви очевидни успеси . и често добре ствари Миловановићеве, Коњарекове, Роксандићеве, Надежде Петровићеве, и тако даље, не могу дати утисак кретања међу њима. Српска оделења имају доста правих уметника; на овогодишњој изложби је линија која полази од најстаријих продужена још даље, али српски сликари показују сувише често или своје већ познате ствари, или нове које су исто што и оне. Смелости, чисте уметничке, велике „свете игре нема. Бета Вукановић још увек има у томе првенство са својим плен-ером, као у „Циганима на одмору“, има оне праве сликарске радости у изненађењима које дају опити са стварима и светлошћу, у титрању сунца са људима. Мурат је увек занимљив, има своју личну, танку ни„ансу и уме да говори. Његов „Дум Иван и Фабрис“ имају тако јасно Дубровник за позадину, пристају уз какав Дучићев Дубровачки Сонет, који би причао о лектири Метастаза, што су учиниле две дубровачке владике, једно после подне -на тераси, изван града. Риста Вукановић, нгрочито у портрету Др-а В., има јединства и јачине у импресији, онолико "топлине, и ваздуха на месу, тако да је то једна од најбоље "сликаних ствари на изложби, али би он својим колоритом могао дати друго што до портрете. Милан Миловановић, непосредан и јак у изражавању, није донео скоро ничега новог, ни што год више од скице. Надежда Петровић остаје и даље својевољна у својим тонским скалама, немогућа по неки пут, као у оној немилосрдној фасади Нотр-Дама, једној од оних мистификација рапена, који их у вече износе уз париске кесјове пошто се преко дана њима занимао париски ђадаца.

Хрвати су изнели много више модернизма, више разно- _ ликости, више покушаја и боље млађе. Код једног од њих који најгоре употребљава оно што зна, код Ауера, има поред заиста чудно безукусних и несавремених ствари, поред оних

жена које осветљавају неке невидљиве лампе, лампиони, за _ које се бојимо питати ко их је поручио и купује, има ипак сумње __

у свој „жанр“, покушава на другоме и показује воље да пође другим путем. Поред песника Рачкога, поред Видовића, јединог може бити поантијисте који се разуме у послу, са еле-