Srpski književni glasnik

г и __УМЕНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 861 гантим, отменим Кризманом, гравером који је до сад на словенском југу најбоље владао пером и највише ствари умео њиме да каже, са Франгешом, чије „Бегство у Египат“, „Споменик песнику“, „Анунцијација“ садрже после Мештровића највише поезије и уметности међу вајарским радовима, са свима осталим, они су више Европљани, више заузети решавањем проблема, мећу више поетског садржаја, имају глади за новим, личнији су него Срби.

И последњи, они сасвим на југу и сасвим доле на скали уметности су Бугари. Они су врло практични јер су у одсуству својих сликара наручили их са стране, што је сумњиво средство за представљање народне уметности. По томе је бугарско сликарство у истом стању као до скора што је била наша музика, кад су је Чеси и Словени с разних страна заступали. Сличности са њоме има бугарско сликарство и у томе што је највише патриотског и етнографског садржаја. Код младих народа је то увек одлика, и наша књижевност није одавно изишла из тога првог стања. Друга одлика овога народа који се жури да што пре има све што и остали, да буде Европљанин пошто пото, јесте безусловно новачење, грабљење за новим и површно присвајање тога. Бугари имају сликаре слободног ваздуха, и поља, Ангелова на пример, али је његова мучна техника све пре него сликање. Они имају поантијисту, који истина разбија тачкицама своје површине, али нема управо оно због чега је та техника створена, нема сунца и атмосфере. Он тачкицама не даје никакву дубину ни ваздух, но најтврђе, мртве, фотографске сенке и вредности. Такав је Митов, Маринов, и нарочито Тодоров, ђак изврсног учитеља, Боне, обећавају највише. И оно што је у њиној групи најзанимљивије то је да су жене сликари осетљивије за тон и да је слика Вазове-Консулове, „портре у белом“ тонски најбоља ствар, као да је женама било одређено ла у новом, свежем народу дођу пре до тање осетљивости ока.

Овим би било завршено разматрање о могућности општих одлика појединих народних група. Као и сва уопштавања, и ова размишљања греше у појединим случајевима. Пре би било могуће може бити говорити о групама које би се образовале изван народности, по сродности талента, по сличности средстава или садржаја. Те се групе у сваком случају не би поклапале са онима које су наши уметници сами образовали.

» је из. · . – о . т- Кеа: фА, ДРЕ ране (4 +

>