Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

863

ционална, смишљена ефекта ради који нема никаквог, ни индивидуалног ни естетског, оправдања. Исто је и са екстравагантним бечлијом Шенбергом. Јер и један и други могу

друкчије кад хоће да су искрену, и онда можемо да примимо

ту искрену музику њихову. Веризам, па и футуризам имају потпуно право опстанка, ма да је у њима пуно необичних и нових момената — нарочито у футуриста, баш за то што

људи који тим школама припадају не могу друкчије. Можда

су се сувише рано родили, те је нама врло тешко осетити

"оригиналност њиховога уметничког израза. Али у сваком слу-

чају они имају више права да постоје него сав, често врло

"озбиљан, рад многих модерних драматичара на пример, који

се сувише сунчају под сунцем Рихарда Вагнера. Али од огромног броја људи који се баве уметношћу колико их је који имају права звати се уметницима, који по-

беђују јер пркосе свима утицајима и дају своја дела

За оригиналне модерне музичке таленте нема традиција "најмање формалистичких традиција. Јер облик кога су се до скора придржавали и највећи музичари (Бетховен) највише смета

да индивидуалан израз добије маха. Бетховен је „Деветом“

покушао да се ослободи формалистичких окова и тиме јасно показао пут у будућност. И када је Франц Лист поставио принцип да садржина мора да створи облик, он је само јасно истакао оно што је одавна постало потреба. МИ од његових „Синфонијских песама“ до грандиозне синфонике Рихарда Штрауса потреба за стварањем оригиналних облика је ухва-

тила непоколебљиво — чврстога корена. И данас су многи

стари облици мртви јер сметају оригиналном — дакле стилски чистом, уметничком изразу. Један од њих је и Ораторијум. Он је од свију старих облика најнесавршенији јер преставља збир најхетерогенијих елемената који једни друге искључују. У њему има лирике драматике и епике. Епике највише, лирике најмање. Према томе он је прича — у њој се о радњи говори али се она пред нама не изводи, бар данас не изводи. "Ораторијум се изводи у концертној сали, лишен је сцене и свега што је за драму потребно и због тога је и драмски елеменат у њему специјалне врсте. Он се састоји само у жив„љем, јачем, потенцованијем поетско-музичком изразу, који је дат хорском делу овога, иначе великог, ансамбла. За то се хор у ораторијуму разликује од хора у античкој драми. Тамо