Srpski književni glasnik

864 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

је хор у радњи која се пред нама догађа, он учествује у драми делом; овде је он посматрач, описивач — он је често, нарочито у старијим талијанским ораторијумима, заменик „зјопси5“.а, изговара епилог или заступа, као Сого рлепо или 5ојо ансамол, верне и побожне личности, Христову цркву и друге алегорије. МИ само при узвицима, који су из опере прешли у ораторијум, хор улази у радњу (то јест, живљим акцентом изазива представу као да се радња заиста пред нама догађа) Ушопа! на пример или „Распни га“!

И због тога што се о радњи прича, ни један од правих.

драматичара из скоре прошлости или из данашњих дана није

обрађивао овај облик; или га је на свој начин преиначавао,.

истичући у највише случајева драмске елементе ораторијума. тиме што је радњу износио пред нас. И тиме је ораторијум, као што се често дешавало и у Италији у ХУШ веку,

почео да се приближује опери односно музичкој драми. Пи--

тање је само колико то има смисла; и да ли је могуће данас,

када је принцип о ОезапиКкипзћуетк-у постао опште уметничко: правило, изводити драму без декора и сцене, у фраку и балским тоалетама у концертној сали. Исто тако не могуће као:

што је не могуће изводити „драму без речи“, коју покушава да култивише Маџаров у Москви.

И Г. Христић је на тај начин модификовао стари облик“

ораторијума када је узео да ради и извео своје „Васкрсење“.

Он је тако далеко ишао да је објавио да је његово дело.

увек чиста драма, а не ораторијум, музичка драма у којој је

„музика потпуно драмска онако од прилике као у „Саломи“..

И да би још јасније одвојио ово дело од ораторијума назвао га је „библијска поема“. Сасвим умесно. Јер тим и њему

сличним називима су увек композитори називали своја дела онда када су она, постављена на ширу основу, била намењена концертној сали а у већини случајева била лишена стила. Минато је, на пример, издајући своја либрета (1700).

нарочито одвојио Карргтезепзалоп! засте од ораторијума. ИМ данас ћемо пре наићи на име: |есепде засгсе, оде-огатолте,

зсепез тенолецзез оп БфНаџез, зупрћотше БЊИдие, или роета. зиопсо-уосаје, него на назив ораторијум. Већ и због тога

што је на тај начин донекле остављена слобода уметнику да своме делу да облик према садржини. Г. Христић је успео да напише драмску музику, али је превидео да она не при-

ара А за

== еЗки.

по Рт пар иу

7342