Srpski književni glasnik

%

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 867

толико спонтаног смисла за наш национализам, да нам неће бити тешко осетити оригиналну музичку жицу нашега племена. А Г. Христић не ће ваљда себи дозволити толику противречност, да после апсолутно народне „Чучук-Стане“ констатује да је морао да тражи узоре другде, јер га у своме народу нема. Да је Г. Христић оригиналан у смислу оригиналности једнога Бетховна, или Р. Вагнера, или Рихарда Штрауса, никоме не би ни на ум пало да спомиње српску народну музику. Али како је његова музика за „Васкрсење“ доказала обратно, потребно је навести један необориви факт и упозорити га на њега. Нама не треба ни пентатонике ни хармонске и ритмичке и мелодијске егсотике. А Г. Христић се тим материјалом доста служио. Ми имамо нашу народну, и црквену и световну, музику, и баш за овај предмет је било пуно материјала у нашој црквеној музици. ИМ само ће онај бити српски композитор који зна да је имамо, који је се не стиди, који може да пробере бисер из ње и да се њоме користи развијајући је до индивидуалног и уметничког савршенства. За то Г. Христић треба да се врати на пуг којим је пошао са „Чучук Станом“, јер може једно дело да буде не знам како лепо написано, за народ оно не мора да значи ништа, апсолутно ништа, ако нема обележје духа његовога. Оно може само да му шкоди. И баш талијанска музика — историја прича интересантних момената — увек је била вољна да побеђује, и стара и модерна — веристичка. Није данас редак случај да композитори народа у којих је народна музика под утицајем уметничке, којој је извор био стран узор, почела да опада, или се сасвим изгубила, а општа средства наше европске музике су готово исцрпљена у смислу подобности за оригинално, то јест стилски чисто, обрађивање, да ти ком“ позитори траже извора далеко у Јапану и Кини, на Суматри, у Африци, међу Ескимима или Индијанцима, не би ли што могли позајмити из њихове музике, да би могли да стварају оригинална музичка дела. М сасвим је редак случај да један композитор избегава. оригинални музички извор у свога народа и тражи га тамо где га неће наћи. А не може се замислити да он не зна за њега. И са колико задовољства констатујем да је Г. Христић као композитор-техничар написао за једно дело музику са потпуним музичким талентом

чисто и прегледно, не избегавајући да напоменем да то дело „ 2 6"