Srpski književni glasnik

812 Српски Књижевни ГлАСНИК.

права, кад се сврши рат могу постати нови елеменат у турскоме проблему. Грчко становништво мора тежити ономе чему и критско данас. Турска мора мислити да поврати та острва, које мора имати ако мисли на своје господство у Јегејскоме Мору, па дакле и на своју флоту. Могућно је да Италија мисли задржати једно или два од острва које јој могу служити као стража за Триполитанију, кад она постане потпуно њена колонија. Грчкој краљевини не може бити равно: душно шта ће бити с острвима у Архипелагу, која су једино изишла из турске влаштине. Енглеској, исто тако, неће бити свеједно какву ће судбину имати острва, чији губитак данашња Турска не сматра као неку талијанску победу и смањење турскога престижа. Њена значај у Средоземноме Мору сигурно ће нешто претрпети ако Италија, остајући верна Тројноме Савезу, задржи какву станицу за угаљ. Ни Француска не може видети са задовољством да ова турска острва пре: лазе коначно у руке Италије. ИностРАНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

ДЕЛА Јована Ристића (БЕЧКЕРЕЧАНИНА). 1835—1910. Сремски Карловци, 1911.

Јована Ристића Бечкеречанина, омладинског писца шездесетих година, не треба мешати са његовим сувремеником, србијанским државником Јованом Ристића, који се у младости такође бавио књижевношћу.

Јован Ристић, чија су дела сада у једној повеликој књизи сада издата, родио се у 1885 у Великом Бечкереку, из трговачке школе ушао у трговину, учествовао на омладинским скупштинама, и шездесетих година по листовима и часописима објавио известан број романтичних приповедака. Од осамдесетих година није се више јављао у књижевности, и, повучен и заборављен, умро је 1910 године. Он има старинских, историјских и моралистичких приповедака, као што има и приповедака из сувременога живота и неколико одломака романа. Исто тако од њега је остало неколико позоришних