Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 873

комада: Боншонирани ћифша, Две Варалице, Боље је умети него имаши, и преведена „драмска маленкост у једном чину“ Он и она. (У овом издању се не помиње да „Бонтонирани ћивта“ није ништа друго но скраћена и посрбљена прерада Молиерова Вошгоеог; гетићотте). За једног човека без већег општег и књижевног образовања то је прилично, али за једног писца то је мало. Наша приповетка шездесетих година у опште није било на великој висини — требало је да дођу седамдесете године па да се тај књижевни рад код нас развије и подигне, — али Ристићеве приповетке стоје испод осредњих. Њих је писао један добронамеран и родољубив човек, просечне писмености, али без књижевног талента. Великим бројем сличних приповедака испуњавани су ступци омладинских часописа, и све оне потонуле се у мору заборава. И дела Јована Ристића само су за тренутак истргнута из заборава сећањем и жртвом једног блиског рођака пишчевог.

Од интереса је његов чланчић О нашим књижевницима, карактеристичан за наше књижевне прилике пре пола века. Ристић запажа да у српском народу нема правих књижевника, оних који само књижевност раде и од тога живе. Жалостан свршетак Милована Видаксвића и Јоксима Новића-Оточанина, који су у беди умрли, убио је вољу српским писцима да се ограниче само на књижеван рад. „Зато код нас сваки научен човек гледа звање да добије да може живети, па кад је себи осигурао свакидашњи хлеб, он онда тек пише штои за народ. А такав није прави списатељ. Он може који пути добро написати, али је очевидно да би и боље могао написати, кад би се само књижевној радњи посветио, и кад не би морао за књижевни рад да употреби оно време које му је остављено за одмор. Стога није чудо што нам наша књижевна дела не носе печат савршенства, и што су само у толико добра што при нашим околностима није захтевати боље“. Ристић доста живо описује прилике у које у зрелом добу свом долази један српски писац, који је служио својим идеалима и хтео само истину да каже: „подне живота прошло је, крв му почне утољавати се, и он почиње зрелије о свом животу судити. Погледи око себе, води се сам самцит у собици. Не умереност већ сиротиња влада у његовом стану. Непродане књиге леже у стотине примерака по тлу. Најновије му дело због мало предбројника не може да изађе. Ти-