Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ 875

изнео кризу уставобранитељског режима и његов пад. Све то рађено је по изворима прве руке, по богатој грађи у Државну Архиву у Београду и по рукописним мемоарима и необјављеној преписци наших старијих државника. Г. Јовановић овом књигом наставља рад Г. Др. Михаила Гавриловића, који у књизи „Милош Обреновић“ износи историју нове Србије од 1815 до 1838. Г. Јовановић даје историју Србије од 1838 до 1858, и то не формалну историју догађаја и владавине, но, што је главније, историју идеја, струја, установа, државне организације, материјалнога живота. О овој значајној књизи, у којој се први пут у целини износи један важан период у стварању Србије, „Српски Књижевни Гласник“ донеће опширнију оцену. К.

„Болести воље“. –– Књига Жила Пајоа „Васпитање воље“ доживела је код нас три превода, од којих су два штампана. Позната и цењена књига одличног француског филозофа Т. Рибоа „Болести воље“, без које не би требало читати књигу Жила Пајоа, изишла је сада на српском, у преводу Г. Влад. С. Вемића, а у издању Г. С. Б. Цвијановића. Проучавајући ненормално и болесно стање воље, писац хоће да изведе закључке о нормалном стању. Благодарећи патологији он долази до два резултата: „један, да „хоћу“ само по себи ли-

шено сваке снаге да покрене за рад; и други, да је воља код

разумног човека једна изванредна сложена и непостојана кординација, трошна баш због своје супориорности, јер је она „сила највишега реда коју је природа створила, врхунац свих њених чудесних дела““. Својим предметом, тако важним за једног интелектуалног радника, као и именом свога писца, ова књига сама се препоручује. М.

Доситеј ОБРАДОВИЋ код БУГАРА. — У марту 1911 године „Српски Књижевни Гласник“ био је посветио целу једну свеску стогодишњици смрти Доситеја Обрадовића. У тој свесци, поред осталих прилога, изишао је и чланак Г. Бојана Пенева „Доситеј Обрадовић код Бугара“. Г. Пенев је тај чланак разрадио, попунио новим податцима и штампао као овећу студио у „Списанје на Бљлгарската Академил на наукитђ“ (књ. Ш), под насловом „Доситен Обрадовичђ у насљ“. Иначе велика библиографија о Доситеју Објадовићу обогаћена је тиме једним ваљаним научним прилогом. Х.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

МАТИЦА Српска. — Књижевни одбор Матице Српске држао је 16 (20) маја своју ТУ седницу. Важнији предмети су ово: Узима се на знање секретарев извештај о 287 књизи „Лето-писа“, која се већ штампа. Као уводни чланак

|

ШЕЗЕЊЕ ~ је“ "о