Srpski književni glasnik

876 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

штампаће се „Друштвени рад и култура“ од Рад. Врховца. На позив магистрата града Прага на откривање споменика Ф. Палацком бирају се као изасланици Матице Српске потпредседник Књижевног Одељења Радивој Врховац и секретар Др. Тихомир Остојић. Извештај секретарев о организацији повереника у више већих места и о ступању у кооперацију са Савезом Српских Земљорадничких Задруга ради „Књига за народ“ узима се на повољно знање: Дело „Христос и Наполеон“ у овом облику се не прима. Примају се предложена правила за оснивање стручних зборова у Књижевном Одељењу и поднеће се Књижевном Одељењу на мишљење. Издају се на оцену: приповетка „Моји Ђаци“ и ХИП чланак „Из историје Срба у Угарској“.

САВЕЗ СЛОВЕНСКИХ АКАДЕМИЈА. — Ових дана у Петрограду се нечујно састао један конгрес и склопио нов савез, који ће бити од огромне важности за науку славистику, и за зближа-_ вање и упознавање Словена. У чисто научном погледу одавно се осећала велика потреба што тешње везе међу словенским академијама, у заједничком раду на многим крупним научним питањима. Много празнина има у њиховом раду, многа спорна питања нису могла бити решена због тога што међу словенким ученим друштвима није било никаквог споразума, никаквог узајамног помагања у пословима за које је малена не само материјална већ и интелектуална снага појединих академија, и ако се често све баве не сличним или једнаким већ истим послом. Није потребно набрајати све те послове за које су потребне заједничке материјалне жртве и организован рад, излишно је и помињати све недостатке који су последица нашег словенског сепаратизма, поред свег декламовања о братству и узајамности, — то је сваки осетио ко се бавио крупнијим научним питањем из славистике. Осећајући све тешкоће због оскудице у организованом и заједничком раду и сву корист која би се имала ако би се та оскудица отклонила, неки научници су у последње време почели мислити 0 оснивању Свесловенског Савеза Академија, који би имао не само научног, већ и културног значаја. Иницијативу у извршењу тога великог предузећа узела је на себе руска Акаде мија Наука, управо њено „Одељење руског језика и књижевности“, пошто се засад ради само на савезу [1 одељења, то јест одељења словенске филологије, јер су она у првом реду. упућена једни на друге. Тако је руска Академија Наука послала првобитни пројекат савеза свима другим словенским академијама, позивајући их да пошљу своје делегате на конференцију, која је била 7, 8 и 9 маја у Петрограду. На том првом, претходном конгресу, управо конференцији биле су заступљене све академије, сем краковске, која због неких од-