Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 877 редаба свога Устава, и поред своје жеље, није могла послати своје делегате. Од стране Чешке Академије дошао је професор Пастрнек, од стране Југословенске Академије професор Милчетић, Српску Краљевску Академију су заступали Г. Г. Љубомир Стојановић и Др. Александар Белић, а бугарску професори Љ. Милетић и Златарски.

Првог дана конгреса, 7 маја, биле су две седнице, на којима је претресан првобитни пројекат руске академије, и он је знатно измењен. Делегати појединих академија, обзирући се на своје статуте, имајући на уму прошлост и самосталност својих академија, пристали су да уђу у савез само као равнопровни чланови, примајући само оне обавезе с којим се у идеји слажу, а никако оне које би им биле натурене и којим би се везивале руке у слободном раду њиховим академијама. И ако су се чуле речи да треба одредити стално место савезне управе, и то у Русији, са руском хегемонијом, због чега би поједине академије спале у неку руку на њене филијале, ипак су горње идеје готово једногласно примљене и унете у пројекат устава, који је тако редигован да подстакне и псмогне плодан заједнички рад, а да не повреди национални понос и осстљивост појединих народа. По томе пројекту циљ савеза је: 1, да се заједнички предузимају велики " послови и 2, да се помогне решавању општих питања словенске филологије, сазивањем специјалних конгреса за извесну област те науке. Савезом ће управљати 240 избору једна од академија по три године, која може бити поново изабрана, по истеку тога рока. Редовни скупови савеза биваће најмање једанпут у три године Чланом савеза може бити свака словенска академија по својој жељи, а учена друштва по избору.

Другог дана, 8 маја, била је седница, на коју су позвати и гости, истакнути радници на словенској филологији. Г. Јагић је изложио како је, по угледу на савез немачких учених друштава, поникла идеја и о савезу словенских академија, и како се на крају крајева успело убедити све академије, сем једне, у потребу и корист таквог савеза, па је затим представио делегате. Саопштивши у кратко шта је урађено на двема седницама прошлог дана, он је отворио ову ширу конференцију, на којој треба да се предложи и претресе све што би било потребно и корисно да се унесе у програм будућег рада савеза. На конференцији је изнесено доста тема које могу бити остварене, једино ако их савез узме у своје руке, и неке су и признате за врло важне, те ће их савез предузети на првом месту. Прво је објаснио и образложио својих пет поднесених тема академик А. И. Собољевски, наиме: 1, Издање најстаријег (Ћирило-Методијевог) превода Св. Писма, 2, Мздање споменика најстарије црквено словенске књижевности (почети с преводима и делима Јована Егзарха бугарског); 3, Издање старих споменика црквено-словенске књи-