Srpski književni glasnik

878 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

жевности о Ћирилу и Методију; 4, Издање најстаријих гла-: голских текстова литургијске садржине; 5. Издање снимака, планова и размера са споменика хришћанске старине на Балканском Полуострву, у Словена и Румуна, по могућности с проучавањем. Академик А. А. Шахматов предложио је ових шест тема: 1, Организација антрополошких испитивања словенских народа, (ову је тему потом објаснио антрополог Ф. К. Волков); 2, Систематски скупити речне и друге географске називе у земљама где сад живе или су некад живели Словени; 3, Систематски скупити материјал за установљење трговачких путова који су спајали северо-источну Европу, особито приморје Балтичког Мора, с културним центрима Средоземног и Црног Мора у епоси пре 1453 године; 4, ново критичко издање података у мухамеданских писаца о Словенима и с њима суседним народима; 5, организација текуће библиографије словенске филологије; 6, сабрати материјал за историју грчког обреда код Словака и Маџара. Најважнија од свију ових тема је пета: она је једна од најглавнијих уопште, па би је требало на првом месту предузети остварити. То је успешно доказао и изложио план рада Г. 8. Бенешевић, који је иначе правник, али ради и на словенској филологији. Важна је и тема коју је предложио Милешић: да се опише и фотографише __ народно одело, кинематографски сниме обреди, а фонограф: ски забележе народне обредне песме (на пример свадбене); "све то требало би сабрати и уредити по нарочитом плану који би савез утврдио. Професор Бодуен де Куршене гово· рио је о значају и потреби дијалектолишких испитивања, која би савез требао да систематизује за све словенске језике. Као руководство зато предложио је да се шгампа на свима словенским језицима писмо Г. Др. Александра Белића. Кад се зна колико је мало урађено на диалектологији словенских говора, како је и оно што је урађено врло често од мале вредности, јер су га радили људи без довољне спреме и система, — онда се мора поздравити решење конференције да и тај задатак уђе међу прве у програму савеза. Поред тога, тачности дијалектолошких ислитивања смета и немање једне утврђене азбуке за фонетичко бележење изговора, већ сваки испитивач бележи на свој особити начин, те више пута мора се учити шта значе поједини знаци у неког испитивача. Зато је млади руски експериментални фонетичар, 7. А. Шер предложио да савез састави једну азбуку за тај посао, кој | би била обавезна за све испитиваче, и тај предлог је прим. _ љен такође међу прве задатке. Г. Аничков је говорио о томе __ како је мало рађено на изучавању културног утицаја Запада __ на Словене. То је почео проучавати пок. Веселовски, али би његов рад требао да настави савез и да осветли сва питања на томе пољу; као: религиозно-културна, правно и истори-“ ско-литературна.