Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 879

Кад је примљен позив за конгрес, и у нашој Академији су претресали питања на којима треба савез да ради и нашао је да треба на првом месту истаћи ова два: 1, написати потпун речник све црквено-словенске литературе ; 2, Побележити сва места где се налазе словенски споменици и све споменике побележити, прегледати и описати, те да се тако добије један зборник описа споменика. /. Белић је предложио те две теме, а конференција је, знајући важност њихову, при мила их међу прве. /. В. Јагић је предложио да се савез у своме будућем раду позабави историјско-географским речни: ком свих Словена.

Још на јадном пољу је врло мало урађено, и то без икаквог плана, то је на народној музици, зато је сасвим умесно и потребно било да се о том чује реч на првом Конгресу Словенских Академија, и професор С. К. Булић је говорио о потреби сабирања народних мелодија, па да се добије један опште словенски зборник, који би много помогао упоредном проучавању словенске народне музике и развијању уметничке музике. То је такође примљено међу прве тачке савезова програма.

Трећег дана, 9 маја, била је последња седница делегата. на којој је извршена коначна редакција пројекта за устав савеза, и сви су га делегати потписали. Тај пројекат ће делегати саопштити својим академијама, које ће га, по што га прочитају, вратити руској академији, и тиме ће устав добити своју санкцију и савез ће се рачунати да постоји. До првог скупа текуће послове вршиће руска академија.

И ако неки досадашњи свесловенски конгреси нису још донели много позитивне користи, ипак се значај Конгреса Словенских Академија мора уздићи над свима њима, јер су се у овом случају за заједнички рад латила највиша научна друштва, снабдевена материјалном помоћу и државном заштитом, у којима седе озбиљни и учени људи, те се можемо надати да ће савез словенских академија оправдати наду коју на њега наука полаже. М. С. М.

ЧИТУЉА;

Болеслав Прус. — У Варшави је овога месеца умро Болеслав Прус, који је са Хенриком Сјенкјевичем седамдесетих и осамдесетих година прошлог века био најбољи представник пољске прозе.

Рођен 1847 године, Александар Гловацки, како се управо звао, свршио је гимназију у Варшави и уписао се на Университет да учи матиматику. После две године остави студије и ода се новинарству, али и то напусти, па ступи у једну фабрику као обичан радник. М ту не оста дуго; од