Srpski književni glasnik

880 Српски Књижевни Гласник.

1872 године, одаде се сасвим књижевности, у почетку педагогици, па онда лепој књижевности.

У време кад је Прус започео књижевни рад Варшава је била средиште пољског културног живота. Под утицајем руске књижевности шездесетих година развио се у њој јак покрет „позитивиста“, који је истицао култ науке и решење друштвеног питања. Прус је био један од значајних радника тог покрета, сарађивао је на његовом органу „Недељном Прегледу“. Ма да је доцније пристајао уз умерене елементе, чак и уз конзервативце ма да се смејао „Црвенима“ и говорио да припада „прогресивно-клерикално-либерално-аристократско-демократској групи“, ипак је битним делом свог дела био демократ, антиклерикалац и носилац идеја из своје младости. Прус је на почетку своје књижевне делатности хуморист и сатиричар; он пише с благошћу за своје личности које су слаби, порочни људи; његове новеле су хумористичне мелодраме. („То и ово“, 1872, „Палата и колиба“, 1875; „Писма“, 1888; „Скице и слике“, 1888). Али, поступно, у његовом делу одјекује глас писца који саосећа са светом „понижених и увређених“, и његово дело постаје топло писана историја патње тих „малих људи“ и осуда „оних горе“. („Злетоса Паја“, 1873; „Ргзи сода 5]јача“, 1876; „Роутасајаса сћуПа“). Израз свега тога достиже пуну меру у Прусовој „Мртвој Стражи“ („Рјасо“ка“), у којој Слимак, главни јунак романа, симболизује сав пољски сеоски народ који се бори да немачким колонистима не уступи ни стопу своје земље. „Хлоп“ воли земљу као своје дете. У цртању те љубави је величина Пруса као писца.

Радом из последњих година Прус није допринео много гласу писца „Мртве Страже“. Он је њиме остао у успомени као фељтонист „Илустроване Недеље“ и „Варшавског Весника“, као слаб „козер“.

Прус је превођен много, нарочито на руски. Код нас је 1888 изишао превод „Палата и Чатрља“, 1901 приповетка „Сабласт“, 1907 „Мртва Стража“. Сем тога превођене су краће ствари по часописима и листовима. Д.-В.

ИспрАВвКА. — У Научном прегледу Г. Јована Томића о књизи Г. Н. Вулића „Јован Томић као историк“ поткрало се неколико штампарских грешака. Све те штампарске грешке писац је исправио у посебном одштампавању тога прегледа.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ.