Srpski književni glasnik

~ ни

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Јонг и ОСМОСР А. (Крај.)

Нисам испунила претњу, јер сам се разболела. Нека ужасна болест, пуна нервних грозница и бунила. Да знаш, Десанка, како се уплашио, да знаш како ме је неговао и како ме је преклињао да оздравим, и уверавао ме да се сасвим излечио од свога лудила. Нежан, добар, као мајка, као брат, као вереник. Да ли се његова савест уплашила од моје смрти, или ме је он збиља волео

Та он ме је волео, ја то не поричем. Али какор Знаш ли како страстан ловац воли скупоцено псето од племените расе, које се стара да дресира до савршенства Знаш ли колико свирепих батина извуче такво једно псето док не буде могло да задовољи сваки миг свога господараг Али се зато свет диви таквом псу и завиди ловцу. Зато ловац страсно воли једно такво псето и обасипа га миловањем чим су батине учиниле своје. МИ забрине се ловац кад се тако ретка животиња разболи и очајава неколико дана, и жали дуго ако угине. Ето, отприлике, тако је мене мој муж волео. Али ја нисам имала псећу душу. О, малоумник, зар није умео да види да ме је могао чак и дресирати, само да је своју вољу наоружао добротомр Он ме је волео, као лепо псето и као послушну милосницу која се не плаћа и која га не може напустити кад јој се прохте, јер је венчана.

56