Srpski književni glasnik

584 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

он ипак сумњао и у своју сестру да ми не донесе какво писмо или поруку. Зато је увек прво прислушкивао на вратима, па кад би се уверио да завере нема, онда улазио. Једног вечера позвах је да остане, па ћемо је после вечере отпратити. (Било је примирје). Он је дошао добро расположен. Да се покаже добар, узе бокал, да сам донесе воде. Ја сам врло волела тај плави бокал, поклон од оне моје рођаке Јованке. Ти знаш да сам ја љубав преносила са личности и на ствари. Одједном чусмо његове журне кораке и бокал тресну и вода и одломци стакла прснуше из предсобља чак у собу. Потрчасмо рођака и ја уплашене.

— Шта ти је, забога, јеси ли се саплео или ударио»

Он је бесно колутао очима.

— Немојте се претварати. Видео сам га како се шуња око капије и загледа унутра.

— Али ко тор Ко — питала је она.

— Ах, ти тобож не знашр Ниси повереник њенр Ниси јој донела писмо и заказала састанак А можда ти збиља и не знаш. Питај њу. Ја да знам, ја бих га убио.

Она само погледа у мене, па разумеде. М викну гневно:

— Ти си луд! И гадан си! Срам те било! Збогом, јадна Данице!

И она оде сама по мраку. А ја сам била дужна да останем с њим лудим и гадним. Он је беснео. Беснео је и што је луд и што се издао пред сестром, па се бојао да она некоме не прича. И хтео је за све то да се освети мени. Дала му се прилика још сутра ујутру.

Дошао оџачар, да чисти оџак. Ја сам га одбила. ИМ он изишао. Нисам га ни видела добро, радила сам нешто у кујни, али ми се чини да је био млад. (Сад ја волим, Десанка, тога оџачара и захвална сам му). Још се нијеон ни одмакао, кад господин супруг улете бесан.

— Сад тек ваљда нећеш порицати кад сам својим рођеним очима видео. Неваљалице, дотле си дошла!

— Шта, шта си видео»

— Пољубила си оџачара! Видео сам!

Ја се згранух и погледах га. Да ли је заиста уобразио да је видеор Или је веровао да сам га пољубила, па хтео да ме искушаг Или је просто био толико неваљао да је хтео то да измисли, само да би ме мучио Ја не знам. Само сам