Srpski književni glasnik

886 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

вара, као мало дете. Наступ брзо прође и ја се смирих. Моја је одлука била готова. Претварах се да ми се спава, претварах се да нисам више љута на њега. Он је видео да је опасност прошла и запита ме да ли да иде на дужност. Било је већ крајње време. Ја му рекох да ми је сад сасвим добро, само сам уморна и хоћу да спавам. Он оде, а ја скочих. Ни часа, ни минута више! Хоћу да бежим одавде док сам још паметна !

Требало је осам година, па да га познам до дна његовог кукавиштва. О: Десанка, да сам ја била рђава и јака, ја сам могла досад да господарим тим човеком. А да сам могла поднети и даље његово присуство, ја бих сад могла постати његов инквизитор: могао бих радити штогод сам хтела и сваку сцену спречити претњом да ћу да начиним скандал, или да ћу звати свет и браћу у помоћ. Једва сам прогледала. Знаш ли шта сам видела у његовим очима кад му оно попретих 7 Две змије, гладне освете, подвише репове и одмилеше брзо у јазбине, а од мога бесног мужа постаде одједаред просјак, бедник који понизно моли, који пристаје да га вређам, који пристаје да од тиранина постане роб, само да нико не сазна за његов пад. Сад сам видела да сам све могла, али сад више нисам могла њега да видим.

Одмах, одмах кући. Кроз по часова полази воз. Брзо спре. мих што ми је најпотребније. Оставих му три речи да одлазим за навек, а кључ му обесих више врата, па одјурих као апсеник кад нађе отворена врата. Послах депешу Мирку, да ме дочека, па онда брзо на станицу. Сва сам дрхтала.

На станици случајно видех једну варошку алапачу, коју су због доброг мужа примила у лобра друштва. Она ме запита куда путујем сама. Мени сину дрска мисао: баш да начиним скандал! И рекох јој да путујем кући, мајци, да бежим од мужа, јер ме је до очајања измучио љубомором.

Можда сам то и с рачуном казала: кад га тако пред светом обрукам, неће моћи да ме врати натраг.

Госпођа алапача пљесну рукама: — Није могућно!

— О, могућно је! — рекох озбиљно.

— Али кажите ми, молим вас, само...

Ха-ха-ха! Воз полете, а она остаде с отвореним устима и раширеним рукама.

Шта је она причала по вароши и шта је онај, сад већ