Srpski književni glasnik

888 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Да видиш како Миша, златни мој мали Миша, сад већ гимназиста седмог разреда, стеже песнице и жели да се „разрачуна с тим нитковом“. Да видиш како се ја на све то непрестано смејем и не хајем за сузе које се уз смех намећу и лију, као оно лети кад пада киша и кад сунце греје. Вратила ми се опет радост живота, опет ми је дошла моја некадашња веселост. О, лепа пријатељице моје младости, где си ти досад била 2 Бојала си се оног страшног човека»

А где сам ја досад била док су моја браћа расла и постала читави људи» Да видиш шта је књига код њих ио чему и како се они разговарају! А шта сам ја радила за то време док су људи писали толике књиге и док су дечаци и деца постајали људи, паметни и добри људи. Грцала сами лупала се по мраку живота, сама с лудим човеком. О, Десанка, враћа ми се у душу нешто од старе доброте, али још не могу да се ослободим мржње. Кад дође тај дан, кад га више не будем мрзела, кад му будем могла опростити или га сажаљевати, онда ћу осетити да сам га се сасвим ослободила, онда ћу постати она пређашња Даница и бићу потпуно срећна.

Опрости ми, мила моја девојко, за ово писмо и за све грубости у њему. Ти си хтела да знаш мој живот. А ја мислим да шреба знаши. Зар сам ја крива што је био такав»

А знаш ли како је мени пријало твоје писмор Донело ми је нешто од онога доба лепоте. Сећаш ли се кад донесеш букет ружа, па прво заталасаш и замиришеш ваздух њиме, па ми га онда пружиш 2 Сећаш ли се наших шетња по школској башти, сећаш ли се наших разговора под процветалим јоргованима у драгој школској башти, кад смо шћућурене једна уз другу идеалисале о истој наставници коју смо 060жавалер Сећаш ли сер

Враћа ми се она ведрина, она снага. Хоћу да радим, да се занесем радећи, хоћу да радим, да се занесем радећи, хоћу да учим, хоћу да живим у добру, хоћу да гајим цвеће и храним тице, хоћу да читам величину ретких душа, да уживам слободу, да сањам у лепоти, хоћу да се одмарам у светлости живота. А кад се исцелим, онда хоћу да тражим какав посао, да се сама могу издржавати. Мирко је хтео да иште натраг мој мираз, али ја нећу; хоћу да рачунам да сам га појела за ових осам година, да знам да ме није хранио туђи човек. Ја