Srpski književni glasnik

р ЗАБОРАВ. 811

" шав, испијен, увео, поцрнео, мали, с необично искривљеним леђима — чинио је утисак неке справе за дизање терета, нешто налик на дизалицу...

Испод као јастук велике црвене капе испала коса дуга, без сјаја, нечешљана бог те пита од кад, јер су из ње висиле стабљика сена и сламе. Имао је на себи два комада платна, тежану кошуљу до колена широку као сукња, завезану под грлом црвеном петљом и опасану уским појасом; испод кошуље до колена имао је гаће такође од тежине, али тако старе, црне и поцепане да човека, гледајући их, дође из гласа да викне: дај, Обала, своје гаће за париску изложбу, нека зна цивилизација да и ти производиш раскошне ствари колико умеш и можеш! — Колена су му била стално превијена као у пољског коњица, а на тим коленима рупе на гаћама, које нису поцепане него пролизане, округле, као да су прогореле. Гледао сам му ноге, зарасле у ђубре, црне, искрив· љених прстију. с ноктима као у звера, с петама спљоштеним. и испалим назад, и дођох до уверења да цивилизација није унела у Обалину гардеробу још ни један пар чизама.

А лице није било ружно. Обично сељачко лице, као израђено у пешчару од почетника вајара, безизразно хладно и ' спокојно, лице право џентлменско, непомично. Од носа се примицале бради две дубоке боре, у којима је кожа била мало блеђа но на лицу и врату, који су били опаљено мрки. Подизасмо се са земље — и тек сад нас Обала спази. Он смаче с главе капу, уклони шаком косу са чела и, клањајући нам се, тресну капу о земљу.

— Хваљен Исус Христос! — рече.

— На веки, на веки, брате! — одговори пан Алфред. — Лепо ти славиш Господа...

Сељак ћути. Гледа нас немарно. Чека.

Пан Алфред седе близу њега на један пањ и вели:

— Је ли, Обала... јер се тако зовеш, зар нег.. Дакле, драги Обала, је ли то лепо да ти у по бела дана идеџ у туђу шуму и узимаш као да је твоје што хоћеш» Кажи ми:

сада могу да сматрам као суседа, као грађанина, као, тако да рекнем, брата 2... ___— Молим за опроштај...

___је ли то лепог И не бојиш се Божје казне... Како ја тебе ·

— Остави ти то, молим те, остави. Отићи ћеш за те