Srpski književni glasnik

814 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

враћао к нама имао је очи без сјаја, налик на пиво усуто под капке. :

— Од чега је умрог — упита пан Алфред, спремајући · се за излазак. |

— А ко да му зна Стегло па крај.

— Један лопов мање! насмеја се шумар.

Погледа га Обала и у очима му сину за часак чудан жут сјај.

— Имаш ли још деце»

— Немам, милистиви господине ; њега једнога сам имао... јединца.

Гром жалости морао га је ударити у срце кад изговори реч јединац. Тако је некако чудно изговори. Затим подупре главу песницама, раскорачи се па гледаше до лудила тужним погледом, који ништа не казује, налик на широко отворену рану. Гледа тако гледа па на једанпут завуче руку у своју дугачку косу и трже је што игда може.

Часком је опет био миран, онако исто хладан; с изразом тупе журбе у очима стаде износити из пресека „кобилицу“, секиру, дељалицу, ручну тестеру, дрводељски канап, боју размућену у једном чапару, и спремаше се да почне сандук.

— Кад бисте хтели да помогнете, Игнаци... — рече молбено шумару.

— Одлази, глупаче! Сад ћу ту с тобом да се мајем !... Боље признај милостивом господину како сте оно жито љускали. Ови лупежи, милостиви господине, пред новину, на пример сад, иду у њиву и љускају, изљускавају пре сунца онај „млечац“ из класја. Тек кад напуне „крило“, онда беже кући па гради супу с млеком.

— А за ову данашњу крађу, знаш, тужба ће се поднети. Ако ћеш можеш се наравнати.

— Па да се наравнамо, млиостиви гослодине; да одрадим. Ј

— А не... ја не пристајем да одрадиш. Да даш четири рубље и једну цркви, или ћеш у затвор. Предомисли се до сутра, јер ћу, знаш, тек сутра поднети тужбу. Збогом драги Обала.

Изиђосмо. Пан Алфред брзо пређе двориште и изађе на пут; ја застадох иза врата да чујем разговор ЈЉаљевичев са сељаком — јер ЈЉаљевич застаде мало у житници. Он провири, па видећи да је пан Аалфред већ одмакао, обрте се Обали и рече врло брзо: