Srpski književni glasnik

".

818 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

дан, или пола застрте дугим трепавицама, дубоке и тамне као ноћ, стајале су непрестано пред њим и чудно-пријатно пратиле све друге слике и представе.

О Г. Клуберу, о узроцима који су га натерали да остане у Франкфурту, о свему ономе што га је узнемиравало синоћ — није ни једном помислио.

У -

Али треба, најзад, рећи неколико рећи и о самом Сањину.

Он, прво, није био ни мало, ружан. Стасит, лепог раста, пријатних, мало пошироких црта лица, милих, плавичастих очију, златне косе, бело-румене коже; а, главно, имао је простодушно весело, наиван, отворен, на први поглед у неколико глуп израз, по коме су се у пређашње доба могла одмах познати деца знатних племићских породица, „очевих“ синова, добрих господичића „рођених и угојених у нашим полу степским крајевима; — ход са застајкивањем, говор са шушкањем и дечји осмејак чим би га ко погледао... на послетку свежина, здравље — и благост, благост, благост — то вам је сав Сањин. А, друго, он није био ни глуп — нахватао је по нешто. Остао је свеж и поред пута по западу: бурна осећања која су тада обузели бољи цео омладине, била су му мало позната. .

У последње време у нашој књижевности, после узалудних тражења „нових људи“, почели су изводити омладинце који су се решили да пошто пото буду свежи... свежи као фленсбурске острице које су увозили у Петроград... Сањин није мислио на њих. Кад је већ дошло до упоређивања, он је пре подсећао на младу, расцветану скоро накаламљену јабуку, у каквом нашем воћњаку од црнице; или још боље: личио је на добро однеговано, са дебелим ногама, нежно, трогодишње коњче из пређашњих „господских“ ергела, које су тек почели да уче.

Они који су се са Сањиним налазили доцније, кад га је живот дозвољно сломио, а младо, лако стечено сало одавно му спало — видели су у њему сасвим другог човека.

Сутра дан, Сањин још беше у постељи кад у собу утрча Емил, парадно обучен, сав намазан помадом, са штапићем у руци, и јави му даће Г. Клубер овога часа доћи са колима. Време ће бити ванредно. Код њих је све већ готово, али мама