Srpski književni glasnik

ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. 825 њу него што је негодовао према Г. Клуберу; у души се чак и радовао несвесно свему што се догодило тога дана, и ако ; се идућег јутра могао надати позиву на двобој.

Сврши се, напослетку, и та мучна „раше де р!аззп“. "Кад је Сањин помагао Ђеми да сиђе с кола пред посластичарницом, он јој даде у руку враћену ружу, не говорећи ни речи. Она сва поцрвене, стиште му руку и брзо сакри ружу. р Сањин није хтео да уђе унутра, и ако се већ смркавало. Она га сама није позвала, а уз то, Пантелеон, који се појави на вратима, рече да се г-ђа Леноре одмара. Емил се стидљиво опрости са Сањиним; као да га се туђио — дивио му сеи сувише! Клубер одвезе Сањина до његовог стана и важно се опрости са њим. Правилно скројени Немац, поред целог свог самопоуздања. осећао се незгодно. А и свима је било нелагодно.

Код Сањина се, у осталом, тај осећај нелагодности брзо изгубио: њега је сменило неко неодређено, али пријатно, чак и усхићено расположење. Он је шетао по соби, ни о чему није хтео да мисли, звиждукао — и био је веома задовољан собом.

6

(Наставиће се.)

Иван ТУРГЕЊЕВ.

ЊЕ: %: »

(Са руског 0. Г.). .

ЦРКВА СВ. СПАСА У СКОПЉУ.

Уметници стари, у господњем страху Вајали су овде у дрвету мрком Иконостас своје вере, и у праху

Леже, док је време прешло их све трком

Векови су прошли у мраку и страви, И вера се крила где кандила трну; Робље је, у јези где зора не плави, Своју судбу тешко испаштало црну.