Srpski književni glasnik

826 Српски Књижевни Гласник.

Стара зграда с које давно не чу гласа Још ни једно срце што за живот мари, Чувала је веру у Светога Спаса

И негдашњи завет уметника стари“.

Данас, кад је стао оштри јек плотуна, Свети Спас је сиш'о на робље у тами; Певало је звоно с мале цркве туна,

И звуци Слободе разлегали сами.

Сима · ПАНДУРОВИЋ.

СОКОЛСКА КАНЦОНА.

Три гласа су нас звала три бола су нас бола, три родне груди мљеко проклињале ! Слушасмо, пуни, жала ђе, бусајући гола њедра, мрсећи враних коса вале, кршећи малаксале руке, грдећи лица, јад јаде српске жене на вирима што пјене, ' на кршевима пунијем литица, на њивама без зрења, без жита, без сјемења!

Ко од нас не чу таде у жалби њиној писку рода, кад коњиц под Лазарем клону и у крв с царством паде 2 Ко од нас не чу вриску Косовке бујне на разбоју бону > Ко не чу, ког не трону плач девет Удовица, кроз тмину шест вјекова 2 Вај, и ко тад пун снова