Srpski književni glasnik

828 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

што нас као буздован

многоперан и кован

и прекаљен на пламу бујних снова уз замах недочети

избаци нашој мети !“

Но, гласи што су звали ко трубе што се хоре, но, боли што су боли и кидали кб љути камивали | кршима оштрим море, но, груди што су мљеко проклињале ког су нам душе сале нижући прве снове, јекнуше из дубине кб грдне грмљавине: „ви, које род и смрт и слава зове, рука је палог Рода, бурма му је Слобода!“

Поникну ником неко; уздахну уздах грки по ђеко ; сузу засузише глуву многи тајно и меко. И млади, ала мрки, међу се руку одсјечену, суву узесмо, и на руву сиротом положену гледасмо мисаоно. И кроз ћутање боно свак с капљом крви која у згрчену шаку чудно потече причести се и рече:

'

„Кб прсти ове шаке стиснуте, тако ћемо један уз другог непомично стати. Ко жиле ове јаке руке преплести ћемо ми се, и снове у један сузлати. ·