Srpski književni glasnik

8 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

После, свирепо су се хватали у коштац, спојивши дахтање с дахтњем, пуни мржње у оку. Мач се угодно облагао грозничавом крвљу ; мозак је шикљао под тежином кундака.

Победиоци, побеђени, пешаци, коњаници, ево су сад бледи, неми, разбарушени, затворених песница, стегнутих зуба и разрогачених очију, хиљадама их се прострло у бесној смрти. _

Киша, умивајући полако њихова бледа лица, удара о нагибе земљишта својим капљицама и ромори; а на суморној равници, где крстари јато птица, небо баца на далеко на њихове гомиле сумрак једног кобног вечера.

Сви узвици су ућутали, ропци су угушени. На земљишту које се улеже под толиким људским месом једва се при последњој светлости дана види како се нејасно извијају испреплетена тела.

А тамо, издижући из овог огромног покоља свој укочени врат, пробијен зрном, један коњ добацује ветру промукло и тужно збогом које ноћ кроз ћутање разноси.

(О, сечо! о, убилачка жеђи! ужасна жестино! мирису мртвих који гушиш и цвелиш! да сте проклети пред овим хиљадама лешина и глупим ужасом овог убијања.

„Али, ако су, под топлим сунцем или на црној равници, излажући своја срца топовској чељусти, ови храбри људи умрли у име твоје, Слободо, нека је благословена чиста крв која се пуши ка твојој слави!

Леконт дЕ Лил.

(Превео с француског Е. Н.)

СРПСКИ УТИЦАЈИ КОД РУМУНА.

Г. Др. Илија Барбулеску, професор словенске филологије на Университету у Јашу и дописни члан Румунске Академије, један је од оних врло ретких људи међу Румунима који знају словенскг језике и који се баве словенским стварима. Он се нарочито бавио мало изучаваним, а врло важним питањем о односима између румунског језика и словенских језика. У том правцу ишли су његови досадашњи главни родови: докторска дисертација на загребачком универзитету „Ропенка стзке ахђике и разапји гштипјакоса јемка ХМЕ 1