Srpski književni glasnik

882 Српски Књижевни Гласник.

све ближи. 1274. када румунске кнежевине још нису биле створене, румунски војвода од Олтеније Литуон (поп) удаје своју кћер за српског краља Милутина. Доцније, Александар Басараб (Вазагађ), кнез од Влашке, удаје своју кћер, како изгледа за краља, Вукашина, оца Краљевића Марка, или за Душанова сина Уроша. 1381 Раду Негру, син Александра“ Басараба, жени се ћерком или синовицом кнеза Лазара. Бар. бул, бан од Крајове, на крају ХУ века, имао је за жену Негославу, Српкињу по рођењу. 1504, Раду Велики, кнез од Влашке, оженио је свога синовца Парвула ћерком једног од српских племића Јакшића. Чувени оснивач манастира Сипеаде-Атсез, Њагоје Басараб, у почетку ХУМ! века, оженио се Српкињом Милицом или Деспином, ћерком српског деспота Лазара Бранковића. У ХМ! веку налази се у Влашкој неко. лико бојара које хронике зову Србима. Крајовски бан Ђорђе Рац био је Србин, од рода Бранковића. Војвода Матија Басараб довео је Србе:из Босне да му раде словенске књиге, . и у земаљском Дивану за његово време налази се један Србин, који се у једном документу низива „Србин Вучина, велики часник“. За време истог војводе Матије Басараба, у првој половини ХМП века, Србин Лонгин, од лозе Бранковић-Коренића, био је митрополит Влашке. Крајем ХУП века, један од „најинтимнијих саветника“ влашког војводс Шербана Канта. кузена био је српски историчар гроф Ђорђе Бранковић.

То је све било у Влашкој, али исти случај био је у Мол: давији. За време владе Александра П находи се један бојар Србин. Жена Петра Рареша, „Јелена Деспотовна“, била је Српкиња, синовица српског деспота Јована Стефановића; њена кћи Роксанда, жена Александра-Воде од Молдавије, чинила је поклоне манастиру Милешеву. За жену Јована Могила, кнеза од Молдавије, држи се да је била Српкиња од владалачке куће. Е Титуле на румунским дворовима јесу српске: војвода, жупан, часник, дворник, поклисар, сголник, пехарник (пахарник), по. стелник, исправник, и тако даље. Срби су одликовали међу Румунима и као војници. Изгледа да је у ХМ веку било најамничких чета српских. Пољски хроничар Бјелски прича како су у служби пољско-угарских краљева, Срби дошли до граница Подолије да се боре против Литванаца и Татара, и да су они Пољаке научили војевању на коњима са копљем и штитом. Румунски историчар Богдан мисли да се стара ру-