Srpski književni glasnik

ГА | |. |

ПДС - 477 3 ЕЈ, 7 » о Е Г о , о: , “ Ма ; 54

Српски УТИЦАЈИ код РУМУНА. 833

мунска војска организовала под српским утицајем. У једној румунској балади помињу се Срби као вешти коњаници. Николај-Вода имао је један пук састављен од Срба. Славни војсковођа Михаила Храброг, Баба Новак, био је Србин, као и известан део његове војске. У добу бојарских побуна српски најамници играју знатну улогу. Хрвати као војни најамници и војне старешине често се помињу у румунским документима ХМГ и ХУП века. „Сејмени“ молдавских војвода били су обично Срби из Босне, не оставивши за собом добру успомену у румунском народу. Из западних крајева српско-хрватских, из Далмације, Хрватске, Босне, из Сења, Новог, Дубровника нарочито, долазе у Румунију трговци, рудари, кат: када и католички мисионари. У Олтеници још и данас има остатака далматинских рудара (ашгап).

Карактеристична је чињеница је да су Срби били врло често дипломати румунских кнежева. Тако је био поменути „Србин Вучина, велики часник“; тако игуман манастира Тисмане, Никадим, организатор влашке цркве, поверљива личност Александра Басараба, Раду-Негру-а, Дана, Мирче Великог. Мађарски краљ Жигмунд је нарочито ценио овог дипломата-калуђера. Раду Велики нарочито је из Србије довео калуђера Максима, поставио га за митрополита, и употребљавао га за дипломатске мисије, јер је овај „био један од најмудријих Срба и најсољих организатора“. 1530 у служби Мојсија-Воде налази се један Србин; Војвода Антиох-Вода, 1698, вели „сут Серби цјеломудрији и добрији стројитеље свјатеј церкви“.

„Улоге дипломата, вели Г. Барбулееку, окретних људи и интелигентних организатора, улоге које су Срби вршили у

"румунским земљака, одговарају улогама које су Срби у то

доба вршили у Цариграду, а донекле и у Угарској“. Али како да се помири та чињеница са чињеницом да румунске народне умотворине представљају Србе сасвим другаче, као слабоумне људе» Тип глупака у румунским причама то је Србин „ДедуИван“. „Ко је видео зеленог коња и паметног Србина 7“ вели једна румунска пословица. У једном румунском кодексу из 1705 стоји: „Бог је дао снагу и глупост Србима“. Г. Барбулеску објашњава такво народно мишљење о Србима као „израз претеране реакције против репутације „врло паметних“, којом су Срби доспевали до највиднијих и најбољих положаја у румунским кнежевинама, одстрањујући од њих

| 53