Srpski književni glasnik

834 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

домаћа синове“. То је била политичка струја против Срба, који су у румунским земљама били постали једна социјална сила.

У православној румунској цркви Срби играју исто тако знатну улогу. Алексанлар-Вода, кнез од Молдавије, пише: „Св. Сава наш отац“, Њагоје-Војевод почиње и славити, св. Николу. Култ св. Петке од ХУП века почиње под утицајем српских калуђера. Поменути игуман Никодим био је органи: затор румунске цркве на крају ХМ и почетком ХУ века. Ве: лику улогу у румунској цркви играо је у ХМ веку такође поменути митрополит Максим. У почетку ХМГ века, МихнесВода довео је из Црне Горе калуђера Макарија да му штампа црквене књиге Тај Макарије, како изгледа. постао је доцније митрополит Влашке. Има података да је и на нижим цркве: ним местима у Влашкој било српских калуђера. У Молдавији је исти појав. Стара румунска кроника бележи како је кнез Александар Добри слао људе у Охрид да му за молдавске цркве набаве „свештенике и књиге српске“ Велики и чувени молдавски манастир Меапиш основали су у ХМ веку српски калуђери. Румунске владике у Ардеалу, око 1600, посвећивао је пећски патријарх. Када је Михаило Храбри освојио Ердељ, поставио је у Ваду за владику Србина Јована Черног. У Ердељу, У ХУП веку, бележе · се попови који су „учили у српској земљи“. У ХМГ веку Румунски владаоци осећали су се тесно везани за срп- _ ску цркву, и чинили честе и велике поклоне српским манастирима. Међу оснивачима Хопова били су Стеван, војда молдавски, Евстатије, војвода, и бојари Драгуцул и Барбул. Кнез молдавски Александар 1557 учинио је поклон Милешеву. Као помагачи манастира: Леснова, у Србији, Студенице, Крушедола, Сопокана, Лепавине, и многих других, помињу се господари Мол- · давије и Влашке и разни румунски бојари. Њагоје-Вода доводи из Кратова калуђера Гаврила, и овај преводи „са грчког на српски“. Други један српски калуђер, „Јон, Србин из Кратова“, како се сам потписује, преписач је црквених књига у Румунији крајем ХМ века.

Језик којим се служи у румунској писмености назива се словенски или српски. Француски путник Бонгарсио, приликом свог путовања 1585 кроз Влашку, прича да се „Власи служе у јавним исправама и у цркви српским језиком и словима“. Један католички бискуп из Ноне, који је 1591 слао мисионара у Влашку, саветовао му је да пише књиге „на 60-