Srpski književni glasnik

у ;

СРПСКИ УТИЦАЈИ КОД РУМУНА. 885

санском језику“. Павле из Алепа, који је од 1650 до 1660 био у Влашкој и Молдавији, прича да све до Матије Басараба, који је грчке књиге дао превести на румунски, „народ је читао молитве само на српском језику“. Ђакон Корези пита: „зашто у служби да свештеник говори Румунима српски, када га они не разумеју2г“ Први преводници, када са словенског праводе на румунски, веле да преводе са српскога. Реакција против српског језика почела се осећати од ХУ века, и из ње је изишао покрет за румунски књижевни језик.

На супрот извесним филолозима који тврде да је словенски језик којим се служило у румунским земљама био бугарски, Г. Барбулеску тврди да је то био српски-македонски. И зато даје ове главне доказе: член се налази ретко и само по изузетку ; инфинитив је врло чест; стара носно он пише са у; употреба 7 и ћ, иљ; заменица га.

У Влашку долазе многобројни српски насељеници, по којима су постала многа имена места: Зат!, Загђезн, Загђзог, затри, Загђепи, затп. 1541 Саксонац Рајхерсдорф налази у Молдавији Србе, 1575 Пољак Стриковски налази их у великом броју у Бесарабији и у источној Молдавији. У Молдавији се и данас налазе многобројна имена места која сведоче о српским насељима: Затђез!, Отафпа Затшш, Загђезн, Затђ!Рог, и преко десет села која се називају 5агћ.

У Молдавији се осећа исти српски утицај. Један докуменат из 1588 бележи како су млади људи из Лавова слати

"у Молдавију да ту „уче грчко и српско појање“. Једну од

најважнијих румунско-словенских кроника у Молдавији у ХУ веку написао је Србин Агарија Калугорул. Писар молдавског кнеза Александра-Воде, око 1566, био је „Драгомир, Србин“, како се сам потписује. У ХУ и ХМ веку налазе се румунски или румунско словенски текстови писани хрватском глаголицом.

Исто тако има и књижевних утицаја. У то доба преводи се на румунски са српског легенда о Александру Маћедонском. Као и код Малоруса, и код Румуна се осећа утицај српске народне поезије. Народне румунске песме о Новаку, Сибињанин-Јанку, о Груји и Јовану Јорговану, „нису ништа друго до подражавања или репродукције српских народних песама о Краљевићу Марку“. Нарочито песме о „Магси-М!(ехаш!“ јесу српске песме о Краљевићу Марку. Балада о болесном Дојчину (Оогап ђотауш) узета је од Срба. Вероватно

537"