Srpski književni glasnik

842 Српски Књижевни ГлАСНИК.

ослијепише њезине бистре, модре очи. Та ослобођена свијест пробуди и Краљевића Марка, а он опет жив, здрав, силан и непобједив јаши на Шарцу пут Стамбула, да од самог Султана иште и бере данак. Право је на страни побједника, и кад они лагуме ко-. пају и градове-дижу у зрак! · Праг. Божо ЛОврРИЋ.

ВИКТОР ИГО У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.

Ш (Крај.)

Игов таленат, првенствено лирски, није могао створити добра драмска дела. При свем том, његове драме с лирским тепераментима, с патосом и реториком, наишле су на велико допадање и код наше публике. лаке и брзе на одушевљење. Широј позоришној публици допали су се нарочито мелодрамски елементи у комадима Виктора Ига. — Подземне робнице, мртвачки ковчези, мрачне тамнице и, тајни вијугави ходници, тајна врата, прозори с решеткама, злгтни кључићи, амајлије, крстови, отрови и противотрови, све то узбуђивало је гледалачку масу, и она је ревносно долазила на Игове комаде и бурно их одобравала. Тиме се може објаснити што је „Лукреција Борџија“, једна од најефективнијих драма Игових, примљена најбоље и представљана најчешће. У репертоару наших првих позоришних дружина сретамо релативно врло рано име Виктора Ига. Забележено је да је још 1842 године новосадско „летеће“ дилетантско друштво, које је из Загреба преко Карловца и Сиска дошло у Београд, представљало 20 априла 1842 „Анђела. тиранина од Падуе“, [„Апсејо“, 1835]. О том комаду изишао је приказ Јована Ст. Поповића у додатку бр. 17 „Новина Србских“ за 1842. Поповић, који је свакако сам превео ово дело, пише о њему ове речи које су врло карактеристичне као мишљење једног од наших најбољих писаца о делу највећег француског романтичара : „Цело је позориште дубоко смишљено, и прорачуњено, сцене побуђенијима снабдевене, карактери су,