Srpski književni glasnik

Виктор Иго У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 545

_ ставља у истом тону: „Није ни чудо, што је Виктор Иго из целе светске историје изабрао за своју јунакињу ону

наказу моралну, онај отров за друштво — Лукрецију Борџију, коју је историја жигосала као чудовиште. као измет људства. — Иго је по својој нарави тражио такве грозе; али

је чудо како је могла та Лукреција доћи на нашу позорницу.“! Ни Вуловић, ни Малетић не опажају да Иго, из своје наклоности ка антитезама, што је једна од битних црта његових, намерно износи свирепе и грозне личности, да би по: казао како, у згодним приликама, скривене врлине, урођене сваком човеку, избијају на површину и развијају се до највишег ступња. Место „тога, они виде само „моралне наказе и страшила, недостојне краљице и жене“, и сматрајући по. зорницу за прсповедаоницу морала, што је у сагласности са схватањима онога доба, они најоштрије осуђују овај комад Игов. Вуловић наивно каже да је представа „Лукреције __Борџије“ „њено сиракузанско вино за душу невиних гледа: лаца“, и док представа траје ми „не смемо да погледамо у наше сестре до нас, и зебсмо од страха, да тај отров, који се ис| прва јавља у облику руменила на њихову лицу, не сиђеи у њихову душу,“ : Малетић, пак, који све што ради ради само зато да би оставио што лепши спомен на себе и на време у коме је | живео, пише „Потомство ће се дивити оволиком разврату нашем, јер ће представљати, да је и наша публика била дозрела за овакве скандале, иначе не би се смео овакав комад на позорницу изнети без достојне осуде, без звиждања.““ ; И после овако оштре критике, „Лукреџија Борџија“ је представљана често, све до нашег времена, из простог разлога што је својом мелодраматичношћу увек привлачила посетиоце. За њу, може бити, највише може важити наведена | реченица Вуловићева: „„Лукреција Борџија“ без сумње не може | издржати суда естетичнога, али ће она још за дуго осгати

победилац на позорници“.У

1 Малетић, „Грађа“, стр. 750.

2 „Грађа“, стр. 537.

3 „Лукреција Борџија“, одмах после своје појаве, играна је готово сваке године узастопце. Већи прекиди били су од 1882 до 1886, 1893 до 1896, и 1904—1908. Међутим, 1890 и 1908 играна је три пута, а 1872 два пута увек пред пуном кућом. Према регистру репертоара Народног По- воришта „Лукреција Борџија“ играна је од 1872 до 1908 свега 25 пута

УЧИ У "Р .

Рур ~) 7"7УР"У7 "у" "У А