Srpski književni glasnik

Виктор Иго у СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 847 ћен тек 1894 године. У неколико је томе можда узрок и „тром превод“. Позоришни известилац „Отаџбине“, Г. Хајим Давичо, у свом приказу комада, вели: „Драмски Игов стил, испресецан као уздах, речит, потресен, пун страсних звукова подражавајући често неодољивости препуног срцаи очајним боловима душе, тај стил, тако битан слави Иговој, не познасмо више у српском преводу.““

1881, опет у преводу Милоша Пејиновића, играна је код "нас „Мара Делормова“. („Мапоп де Готте“ 1831). И мада је у превођење унесено много труда, публика се показала према њему равнодушна, и комад је поново изишао на позорницу тек 1898. Може бити да су у њему нађена алузија на краља Милана и тадашњи живот дворски уопште, те је због тога и скинут с репертоара.

Изгледа да је наша позоришна публика била већ заморена Игом. У току осамдесетих година, неколико његових комада који су се јавили код нас, нису поново играни. (Изузетак чини само „Лукреција Борџија“, која је већ била стекла своју публику). И, зато није чудо што „Племићи“ („Виготауез“, 1843). представљани код нас 1883, нису дочекали ни до данас репризу. Та драма, или боље рећи еп, није био ни мало погодан за позорницу; он је у Паризу, такође, пропао на премијери, и означио пад и Виктора Ига као драмског писца и романтичарске драме у опште. Али оно што га је одржало као лепо уметничко дело, његов потпуно успели епски карак-· тер и изврсни стихови, изгубили су се у прозном преводу Јо: вана Несторовића сву лепоту и сјај.

Много доцније, 1904, представљан је „Краљ се забавља“ („Бе го 5' атцзе“, 1832), комад који је за време династије Обреновића био забрањен. Преводиоци, Сима Пандуровић и Милутин Чекић, уложили су били много труда и воље да нам даду стихове сличне оригиналним, али ма да су успели на понеким местима, било им је немогуће одржати се на висини Игове дикције, и дати свуда оно обиље музике.“

1 „Ернани“ је представљан свега 4 пута: два пута 1880, и по један пут 1894 и 1898.

2 „Отаџбина“, књига У, стр. 700.

3 „Мара Делормова“ давана је свега 4 пута: два пута 1881, и два пута 1898. |

+ „Краљ се забавља“ даван је, 1904, кад се појавио на нашој по. зорници, 4 цута, и увек је примљен лепо. Поново је представљен тек 1911 године.