Srpski književni glasnik

ВиктоР Иго У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 851

усклици прекидали су сваког часа његов говор. И говорник и сва сакупљена публика код оних ватрених речи за слободу заборавише да су се они сакупили да већају о миру. С ускликом живела револуција! завршио је Виктор Хиго своју беседу. С усклицима живела револуција! разишао се конгрес за мир и слободу“. Та „закључна“ беседа Игова изишла је много доцније у „Социјал Демократу у преводу Г. Јована Скерлића.' У њој Иго изједначује социјализам с републиком, и даје оваку дефиницију њихову: „Социјализам је простран, а не узан. Он се обраћа сваком људском питању. У исто доба кад ставља важно питање рада и наднице, он прокламује неприкосновеност људског живота, укидање убијања у свима облицима, укидање казненог система васпитања... Он прокламује најзад суверенство индивидуе, што је истоветно са слободом.

„Шта је све то! То је социјализам Јест. То је република...“ И последње писмо Виктора Ига упућено Лиги за Мир и Слободу, које је он писао после француско-пруског рата, којим је доказивао да се не може доћи до мира међу народима све док буду њима господариле амбиције разних династија, преведено је код нас. „Будућност“, тада један од слободоумних листова, саопштава то писмо „да виде како стари борац: слободе, брашсшва и једнакости мисли о садашњости и будућности европских народа“.=

Српска читалачка публика познала је речитост Игову већ из његових до сада поменутих преведених дела. Сем тога, она је имала прилике да чита у преводу и његове пригодне говоре, којима је Виктор Иго понекад постизао највеће ефекте. Тако је у 147 броју „Србије“ за 1869 штампано Игово писмо поводом смрти северо-америчког племенитог богаташа Ђорђа Пибоди,3“ а у темишварском „Народном гласу“ за 1878 изишао је говор Виктора Ига поводом стогодишњице Волтерове, и то под насловом „Виктор Хиго,о Волтеру“.“ Ту је Иго на

1 „Социјал-Демократ“, 1895, бр. 28; „Сопегез де Ја рајх а Гапзаппе. Газеошгз де слоге“, 1869, „Асбез ер Рагојез“, П, р. 468. 2 „Будућност“, 1874, бр. 78; „Га. спегге еп Епгоре“, 1870, „Асђез еђ Рагојез“, П, р. 534. з „беогсе Реађоду“, 1969 „Асјез еђ Рагојез“, П, р. 479. 4 Те Сепгепајге де Уобатте“, 30 тај, 1878. „Асбез е Раго1ез“, ТУ, стр. 71. . ки 54%