Srpski književni glasnik

852 Српски Књижевни Гласник.

неколико страница дао изврсну слику прилика у којима се јавио Волтер, и изложио у неколико реди значај и утицај његов. Ту је он казао оно смело, али успело поређење између Исуса Христа и Волтера, којима је био циљ „борити се против фарисејства, скидати образину са лица варалицама, сатирати тиранију, насиље, предрасуде, лажи, празноверје...“ И ту је, најзад, он изрекао ону познату антитезу која потпуно карактерише оба ова рушиоца неправде: „Христос је плакао, Волтер се смешио“. — Овај говор прештампан је домније, 1893, у „Занатлијском Савезу“, у броју 81, 82 и 84.

Још на једном пољу нашег друштвеног живота вршио је Виктор Иго знатан утицај. То је у питању смртне казне. Он је, још 1848, изишао у Уставотворној Скупштини са својим мишљењем, и њега се упорно држао целога свога века. То је његова позната формула: „Ја гласам за потпуно, безусловно и дефинитивно укидање смртне казне“. Он је педесет година, и живом речи, и својим списима, указивао на ужасе и неморал смртне казне, на њен негативан утицај на друштво. 3

Питање о смртној казни јавило се код нас релативно врло рано. Већ 1866 године изилазила је у „Даници“ Ђорђа Поповића Игова приповетка „На белом хлебу“, где се узбудљиво описују мисли и кајања једнога осуђеника на смрт. Исте године јавиле су се у преводу М. Дамјановића књиге у којима се расправља то питање. То су Др. Митермајера „Најновија испитивања односно питања о укидању смртне казне“ и Др. А. Бернера „О укидању смртне казне“. Као поткрепљење ових манифеста изишао је већ 1869 Игов „Сиромах Клавдије“, у коме се људима одриче право да уопште кажњавају оне који греше, а особито да их кажњавају смртном казном, мишљење које је заступао од модерних мислилаца нарочито Гијо. Књига је, без сумње, имала утицаја. Напреднији духови већ су били побуњени против смртне казне, то питање узима све више маха, док најзад 1881 није изнесено пред нашу Народну Скупштину. Тај проблем, са тако много разлога за и против, благодарећи Иговим романима, јако је заинтересовао и ширу публику. Пера Тодоровић, уредник „Самоуправе“, пушта, 881 године, у подлистку свога листа, почев од 22 броја па на даље, расправљање његово.