Srpski književni glasnik

Виктор Иго У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 853

Код нас се још једном чула Игова реч против смртне казне, и то најжешћа, најречитија, најубедљивија коју је он изговорио у корист њену. То су његова писма упућена становницима Гернсејским и лорду Палмерстону. Он ту доказује како је грешно одузети кривцу могућност и наду да ће се покајати и поправити. М да би само отклонио смртну казну, Иго не тражи Христово праштање, он указује на праву казну која се постиже поклањањем живота. Јер, „злочин се испашта грижом савести, а не ударом секире или стезањем замке, крв се пере сузама, а не крвљу“. И тај узбудљиви апел Игов, штампан у „Одјеку“, органу радикалне странке.

Улагање Виктора Ига у питање смртне казне донело му је много више славе него ли сви његови филозофски списи. Међутим, он је желео, као и сви романтичари, да и на томе пољу блиста, да у свему буде „буктиња“ човечанства. Али, он у томе није успео, пошто је по својој природи био неспособан за дубље оригиналне идеје. У његовим делима сретамо пуно свакодневних мисли, које су нама веома блиске, али које, баш зато што су нама тако добро познате, зато што су „опште место“, не могу прибавити Игу име великога мислиоца. Те мисли, као и његове идеје са социјалном тенденцијом, растурене су свуда по његовим списима, или су излазиле у посебним књигама. Од њих код нас преведен је у „Вили“ за 1866, на страни 23, „Свему је крај испод шест стопа земље“,“ амплификација познате идеје да глас великих људи расте тек по њиховој смрти. — Затим, Мита Ракић, усхићен генијем великога песника, није се зауставио само на превођењу „Јадника“. 1879, у Београду, изишла је у његовом преводу “мала књига „Права историја, свак на своје место“,3 а 1880, „Уметност и наука“; обе ове књижице су одломци Игове студије „Виљем Шекспир“, писане доста

збуњено. Поред тих „филозофских“ списа Игових, наилазимо често

1 „0 смртној казни“ од Виктора Ига, превео Јован Скерлић, „Одјек“, 1897, бр. 190 и 200; „АНате Таррпег. — Ашх пађналтз де Спегпзеу“, 1854, „А Лога Раштегтабоп, 1854. „Асбез еђ Рагојез“, П, р. 105... -2 „Аргез ја тог[е“, МШаш Бђакезреаге, 1864, р. 365. з „Т'лазфоте тееће — Сћасиа гепз а за расе“. „УШат зпаке5реаге“, 1864, р. 413. : 1 Туате еб Ја зсјепсе“, „У Шаш 5Зћакезреате“, 1864, р. 101.