Srpski književni glasnik

854 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

на његове мисли растурене по многим књигама и листовима нашим у рубрици „Мисли великих људи“. Уопште ове мисли по дневним листовима прикупљане су насумце, без умешности, и често су изабрани парадокси, који нам не дају ни мало јасну и лепу слику Ига као мислиоца.

5 М

Образовани Срби, који су први почели пратити модерну европску књижевност, били су одмах, на своме уласку у њу засењени огромном фигуром Виктора Ига. Зато је он релативно врло рано био представљен српској читалачкој публици као вођ „француски романтических списатеља“ ; зато се он већ 1842 појавио са својим „Ернанием“ и на српској позорници.

Поступно, то усхићење Виктором Игом постаје све јаче, док не достиже свој врхунац око 1870, када је он био највише слављен и највише вољен од свију, када је сматран за заставника демократије, за браниоца свих потлачених. Из наведених места из разних новина види се како је он једногласно оцењен за највећег живог човека, а његова дела, превођена на српски, примана су увек као велики културни добитци. „Књижевни преглед за потоње четири године“, који је изилазио од првог броја „Будућности“ за 1873, заустављајући се на главнијим делима штампаним код нас у последње доба, и дајући често тачну оцену њихову, говори у 30 броју и о делима Виктора Ига. Ту критичар прво констатује добру страну Ига као писца, што није само објекгиван . посматрач — треба имати на уму да је та критика из седамдесетих година — него што му се у списима види и његове симпатије и сажалење према лицима која описује. Затим наставља: „У „Сиромаху Клавдију“ и „Јадницима“ до 18783

! На пример, релативно рано, у књизи Јована Стејића „Нови прилог за душевну забаву“, књ. У, Нови Сад, 1839, у одељку „Отбирци“ налази се као последњи „одбирак“ из мисли великих људи једна мисао Виктора. Ига о стилу. Речи Виктора Ига често се стављају као епиграф на појединим песмама или приповеткама. И Петар Петровић Његош, на својој песми „Пировање“, испеваној у Трсту, 7 децембра 1850, у част жене свога пријатеља Спиридона Гопчевића, ставља као епиграф стихове Виктора

Ига“: „с'евЕ пи аш фан ђгтШег фоп гесага зиг Ја (етте соште ГефоПе апх стецх“.