Srpski književni glasnik

858 Српски Књижевни Гласник.

Међу делима са таквом садржином Марбодов опис је један од најкаснијих, али не један од најмање чудноватних.

МАРБОДОВ СИЛАЗАК У ПАКАО.

Тисућу и четири стотина педесет и трећег лета од рођења Господа нашега Исуса Христа, мало дана пре но што су непријатељи Крста ушли у град Јелене и великога Кон: стантина, би дато мени, фратру Марбоду, недостојном мо: наху, да видим и да чујем што нико још није чуо и видео. О тим стварима ја сам сачинио овај опис, да успомена на то не пропаде мојом смрћу, јер живот човеков је кратак.

Првога дана месеца маја речене године, у час вечерња, у опатији кориганској, седећи на једном манастирском камену, поред студенца крунисаног дивљим ружама, ја сам, по својој навици, читао једну песму песника кога сам волео над свима, Вергилија, који је певао о земаљским радовима, пастирима и поглаварима. Вече је бацало наборе свога пурпура на лукове манастира, и ја сам шапутао узбуђеним гласом стихове који казују како је Дидона Феничанка носила под миртама пакла своју увек отворену рану. У том тренутку, фратар Хиларије прође поред мене, праћен фратром Јацинтом, вратаром. Васпитан у варварским временима, пре васкрса Муза, фратар Хиларије није никако био упућен у античку мудрост; ипак шоезија Мантованца је, као танана буктиња, бацила неколико зракова у његов дух.

— Брате Марбоде, упита ме он, ти стихови које ви тако уздижете, надмених груди и усјакталих очију, јесу ли из оне велике Енеиде са који ви, од јутра до мрака, поглед не скидатег

Ја му одговорих да читам у Вергилију како је Анхизов син опазио Дидону сличну месецу кроз грања.

— Брате Марбоде, одговори он, ја сам уверен да Вергилије у свакој прилици исказује мудре изреке и дубоке

1 Текст гласи: · даајет ргипо ди зигсеге шепзе Аш мдеб ацЕ у азе рибаћ рег пш а Шшпат. Фратар Марбод, по некој чудној непажњи, ставља место слике коју је песник створио једну сасвим другу слику.