Srpski književni glasnik

360 " Српски Књижевни ГЛАСНИК.

не види Бога, и да можда у паклу подноси судбу осуђених, нисам могао уживати ни радост ни одмор, и дешавало ми се да неколико пута преко дана повичем. подижући руке к небу: ј

„— Откри ми, Господе, коју су Судбу досудио ономе који те је на земљи опевао као што те анђели на небесима опевају.

Моје страховање престаде после неколико година, када прочитах у једној старој књизи да је велики апостол који дозва Незнабошце у цркву Христову, Свети Павле, дошавши у. Напуљ, осветио својим сузама гроб кнеза свих песника. То ми даде разлог да верујем да Вергилије, као цар Трајан, примљен је у Рај, што је у заблуди предосећао истину. У то човек не мора веровати, али пријатно ми је себе у то уверавати. |

Пошто је тако говорио, старац Хиларије ми пожели добру ноћ и удали се са фратром Јацинтом.

Ја се понова латих слатког проучавања мога песника. Док сам, са књигом у руци, размишљао како они које је љубав упропастила свирепим болом иду тајним стазама у дну шуме од мирте, одблесак звезда дрхћући помеша се са опалим _ круницама дивље руже у води манастирског студенца. Одједном светлост, мирис и мир небески просуше се. Чудовишни студени ветар, пун таме и буре, удари на мене ричући, подиже ме и понесе као сламку изнад поља, градова, река, планина, кроз облаке који су грмели, целе једне ноћи која је трајала ноћи и дневи. И када после непрестаног и свирепог беснила ураган се најзад утиша, ја се нађох далеко од мога роднога краја, на дну једне долине окружене чемпресима. Тада једна жена охоле лепоте, повлачећи дуге велове, приближи се к мени. Она ми стави леву руку на раме, и по: дигнувши десну руку ка једном густом расту, рече ми:

— Види!

Ја одмах упознах Сибилу која чува свети авернски гај, и разликовах у збијеним гранама дрвета на које је указивао њен прст, златну грану угодну лепој Прозерпини.

И скочивши на ноге, повиках:

— Ти си, о пророчка Девице, погодила моју жељу и задовољила је. Ти си ми открила дрво. које носи сјајни штапић без ког нико од живих не може ући у обиталиште мртвих.