Srpski književni glasnik

862 Српски Књижевни Гласник.

тобом познадох сто богова и постељу богиња. Допусти похвале најскромнијем међу свим твојим обожаваоцима.

— Устани, странче, одговори ми божанствени песник. Види се да си жив по сенци коју твоје тело баца на траву у овом вечитом вечеру. Ти ниси први човек који је пре своје смрти сишао у ова обиталишта, ма да је тежак саобраћај између нас и живих. Али престани да ме хвалиш;: ја не волим похвале; збркани звуци похвале увек су вређали моје уво. Зато, бежећи из Рима, где сам познао беспосличаре и радо зналце, ја сам радио у самоћи моје драге Партенопе. И нај зад, да бих могао уживати у твојим похвалама, ја нисам довољно сигуран да људи твога века разумевају моје стихове. Ко си ти»

— Зовем се Марбод, из краљевине сам Алке. Служим у опатији кориганској. Читам твоје песме дању и читам их ноћу. Дошао сам да тебе видим у Паклу : био сам нестрпљив

у жељи да знам какав је твој удес. На земљи, учени људи

о томе се често препиру. Једне држе да је врло вероватно да ти, пошто си живео под влашћу демона, сада гориш у вечитом пламену; други, обазривији, не изјашњују се, сматрајући да све што се вели о мртвима неизвесно је и пуно

лажи; неки, до душе не највештији, тврде да зато што си

подигао тон муза сицилијанских и што си предсказао да нов пород силази са неба, примљен си, као цар Трајан, да уживаш у хришћанском рају вечито блаженство.

— Ти видиш да од свега тога нема ништа, одговори сенка осмејкући се.

— Одиста, о Вергилије, ја те налазим међу јунацима и мудрацима, у Јелисејским Пољима која си ти сам описао. Дакле, противно ономе што многи мисле на земљи, нико од стране Онога који влада на небу није дошао по тебе.

После подужег ћутања, Верлигије одговори:

— Ништа ти нећу сакрити. Позивао ме је; један од његових гласника, неки прост човек, дошао је да ми каже да ме чекају, и да, и ако нисам посвећен у њихове тајне, с о6зиром на моје пророчанске песме, једно место ми је задр-

жатс међу онима од нове секте. Али ја одбих тај позив; ни-_

како нисам желео да мењам место. То не. због тога што се као Грци дивим Јелисејским Пољима и,што ту уживам радости због којих је Прозерпина изгубила успомену на своју