Srpski književni glasnik

864 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

жена, и нисам преко времена остајао у крчми гледајући како. у звук кротала игра млада Сиријанка.: Али ако сам уздржа: вао своје жеље, то је било ради мога задовољства и из добре дисциплине: бојати се од задовољства и бежати од уживања изгледало ми је најодвратнија увреда која се може учинити природи. Уверавају ме да извесни избраници твога бога, за целог свог живота уздржавали су се од хране и клонили се од жена, јер су волели лишавати се свега, и излагали су себе излишним патњама. Страшим се да сретнем те злочинце од чије манитости се ужасавам. Не треба тражити од једнога песника да се сувише строго привгже за једну физичку или · моралну доктрину; ја сам Римљанин, у осталом, а Римљани не знају као Грци да суптилно изводе дубоке спекулације; када усвоје какву филозофију, те је нарочито зато да одатле извуку практичне користи. Сирон, који је међу нама уживао велики глас, научио ме је Епикурову систему, ' ослободио ме од празних страховања и одвратио од свирепости које религија намеће неразумним људима; од Зенона сам научио да са сталношћу подносим неизбежна зла; усвојио сам Питогорине идеје о души људи и животиња, које су и једне и друге божанске суштине, што нас учи да посматрамо себи без гордести и срамљења. Од Александринаца сам научио како је земља, у почетку мека и витка, стврдњавала се у колико се Нереја повлачила да издуби своја влажва станишта; како су се неосетно стварале ствари; на који начин, из олакшаних облака, кише хране ћутљиве шуме, и којим напретком, најзад, ретке животиње су почеле да лутају по безименим планинама. Не бих могао да се свикнем да гледам вашу космогонију, више створену за камиларе кз сиријских пустиња но за једног следбеника Аристарка са Самоса. И шта бих ја могао радити у пребивалишту вашега блаженства, када ту не бих нашао моје пријатеље, моје претке, моје учитеље и моје богове, када не бих ту могао видети узвишеног сина Реиног, Венеру слатка осмеха, мајку Енеада, Пана, младе Дриаде, Силвене и старог Силена кога је Егле намазала пурпуром од дудињака.

„Ето из којих разлога ја замолих тога простога човека _ да ме извини код Јупитерова наследника.

' Ова реченица, ако је веровати Марбоду, значила би да је Копа од Вергилија. Е а