Srpski književni glasnik

|

Одломци из СТРАНИХ КЊИЖЕВНОСТИ. 865

“

— А отуда, о велика сенко, ниси више примио поруке»

— Нисам никакву примио. џ

— Да се утеше што тебе нема, Вергилије, они имају три песника. Комодиана, Пруденција и Фортуната, који су се сви родили у дане таме када се више није знало ни про: зодија ни граматика. Али реци ми, о Мантуанче, ниси ли икакве друге вести добио од Бога чије друштво си тако одлучно одбио 2 |

• — Никада, у колико се сећам. : —- Ниси ли ми сам рекао да ја нисам први од живих који се овде сишао и дошао преда те

— Ти ме подсећаш. Има од тога доба столеће и по, како "ми изгледа. (јер је тешко сенкама да броје дане и године), како ме у моме дубокоме миру узнемири један чудан посетилац. Лутао сам по тамном лишћу на обали Стикса, када видех пред собом једну. људску форму, гушћу и мрачнију но што су форме становника ових обала, и познадох живога човека. Био је висока стаса, мршав, орловска носа, оштре браде, шупљих сбраза; његове црне очи бацале су пламенове, а црвена капуљача, опточена лаворовим венцем, стегла је његове удубљене слепоочнице. Његове кости су пробијале уску и тешку одору која му је силазила до пета. Он ме поздрави са поштовањем које је имало изглед дивљачнога поноса, и ослови ме на језику неправилнијем и мутнијем но што је језик Гала којима је божанствени Јулије напунио легионе и курију. Ја најзад разумедох да је он рођен близу Фезула, у једној етруској насеобини коју је населио Сула на обали Арна, и која је постала цветна; да је стекао општинске почасти, али да се у крвав раздор који је букнуо између сената, витеза и народа бацио са заносом, и да сада побеђен, изгнан, вуче по свету своје дуго изгнанство. Он ми наслика Италију растрзанију раздором и ратовима но што је била у доба моје младости, и уздисаше за доласком новога Августа. Ја се сажалих над његовим несрећама сећајући се што сам ја некада био претрпео.

„Смела душа тресла га је без престанка, и његов дух хранио са пространим мислима, али он је, на жалост својом опорошћу и незнањем, показивао триумф варварства. Он није знао ни за поезију, ни за науку, чак ни за језик Грка, а о постанку света и о природи богова није имао никакву ан-

до