Srpski književni glasnik

8366 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

тичку традицију. Он је озбиљно наводио басне на које би се, у моје доба, у Риму, насмејала и мала деца која не плаћају | улазак кад иду у бању. Простота радо верује у чудовишта. Етрусци нарочито населили су пакао мрским демонима, слич._ ним сновима болесничким. Незнање и беде који су наступили објашњавају зашто их после толико векова нису оставила уображавања из њихова детињства; али оно чему се један мудрац чуди то је како да један од њихових чиновника, чији дух се уздигао изнад обичне мере, дели заблуде простога“ света и плаши се од демона које су, у доба Порсене, становници ове земље сликали на зидовима својих гробница. Мој Етруск навео ми је стахове. које је он сачинио на једном новом дијалекту, који је он назвао простим језиком, и чији смисао ја нисам могао разумети. Уво ми је било пре изненађено но очарано, чујући како, ради обележавања ритма, у редовним интервалама понавља три или четири пута исти звук. Та вештина није ми изгледала никако оштроумна; али не припада мртвима да суде новине. |

„У осталом ја нисам пребацивао том Сулином наследнику, рођеном у злосрећним временима, што сачињава неблагогласне стихове, и што је, ако је то у опште могуће, онако рђав песник као што су били Бавије и Мевије. Ја против њега имам других разлога који се мене в:ше тичу. Ствар одиста чудовишна и једва вероватна! Тај човек, вративши се на земљу, посејао је на мој рачун мрске лажи. Он је тврдио, на више места свога дивљачнога спева, да сам му ја служио као друг у модерном Тартару, који ја не познајем; он је дрско изјавио да сам ја говорио о боговима Рима као о лажним и лажљивим боговима, и да сам признао за пра. вога Бога садашњег наследника Јупитеровог. Пријатељу, када се будеш вратио на благу светлост дана, и када будеш по нова видео своју домовину, поби те одвратне лажи; реци свом народу да певац побожног Енеја није никада окадио бога Јевреја.

„Уверавају ме да власт тога новога бога опада, и да се познаје, по поузданим знацима, да је његов пад близак. Та новост би ми причинила извесну радост, када би се могло радовати у овим обиталиштима, где се не осећа ни страх ни жеља“. |